Translate

уторак, 30. септембар 2014.

27.09.14 Rajac - 1. mesto

U subotu 27.09.2014 u organizaciji PD Pobeda, odrzana je trka a Rajcu, koja se bodovala za PSK, i to je ujedno i moj jedini razlog odlaska na nju. Pre svega se ne osecam fizicki spremna, dosta sam ovaj mesec pauzirala zbog povrede, tako da sam razmisljala i da li otici na nju. Tempo trke je bio dosta spor, pre svega jer je teren bio strm, klizav, blatnjav i nije mi dozvoljavao da se opustam, i jer sam uvidela da mi je forma dosta pala, sto je i normalno nakon pauza, planiram je krajem oktobra oboriti, kako bih pocela sa zimskim pripremama malo ranije, a ne kao za ovu sezonu u februaru, sto se nije dobro pokazalo. Utisci o terenu su da je ovo jedan od lepsih terena, raznolik, saren, sa raznim prelascima, i treba ga iskoristiti u odredjenom godisnjem dobu, pre svega jer su livade neprohodne, noge su mi unistene. Sto se tice tacnosti karte, logicno je da reambulacija i provera terena prilikom markacije nije izvrsena kako treba, jarak izmedju 5. i 6. kontrole je totalno raskrcen i posecena suma, znaci nije belo, vec otvoren teren, takodje je trebalo biti israfirano jer zamalo glavu ne polomi po tom drvecu oborenom. Takodje jos jedan problem mestani su ogradjivali svoje posede, i njive, te zice, ili nazovi ograde nisu ucrtane, idem i odjednom me preseca preko stomak zica, onda stanem i proveravam sebe da li se nalazim na mestu gde mislim da sam, dok ne ukapiram u konsultaciji zajedno sa Belcem da ograde nisu ni ucrtane. Koncepcijom staza nisam zadovoljna, jer su postavljaci trebalo da razmisljaju da li ce se takmicar osecati bezbedno prilikom trcanja tim mogucim varijantama koje su nagadjali, deo izmedju 10. i 11. kontrole. I kao slag na tortu , nema 10. kontrole, nema stuba ni stanice, vec jedna prizma koja lezi na kamenu, dajte ljudi pa i na trening kampu se ozbiljnije pristupa organizaciji, razmisljam neko im je ukrao nema veze odoh dalje, i ono sto me je razljutilo kada im to saopstavam to n cilju, oni mi odgovaraju kao da je to nesto normalno sto se desilo, niti izvinjenje takmicarima, niti osecaj krivice za ne odradjen posao kako treba. I ponovo ono sto nam u Srbiji nedostaje je da ljudi kvalitetno odrade posao koga se uhvate, ja cu im prva izraziti zahvalnost. Cudom nema zalbi, ili su se ljudi navikli na propuste, pa se oni zbog toga i ponavljaju, ili prihvatamo situaciju koju ni zalbama ne mozemo promeniti. Licno sam prilikom organizacije Kopaonika ove godine, sa svojim timom, uzivala u svom poslu, jer da ga ne volim ne bih ga ni prihvatila, i maximalno se trudila da od mene niko ne dozivi ni jedan propust, volela bih kada bi svi tako razmisljali. No, vracam se na trku kojom ja licno nisam zadovoljna jer fizicki nisam nastupila kako bi trebalo, tehnicki je bilo solidno, sem 3. kontrole pored koje sam prosla i nisam je videla, greska od oko 2 min, jedina dobra stvar je da sam ove godine tehnicke greske minimizirala, i dosta radila na karti. Ono sto me ceka je Deliblatska pescara , zadnje kolo naravno opet zbog bodova koji su ovom prilikom potrebni klub, i nadam se da cemo zadrzati 2. plasman, a nedelju dana nakon toga Avanturisticka trka na Gazivodama, onako za moju dusu :)

Rezultati:
https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=forums&srcid=MDk1NzIwNTg3OTkxNzgyOTU3MTgBMTc1OTY4NzcwMTA4MjE1MTk1ODMBYVhYd01ZdGlfX3NKATAuMQEBdjI

Fotografije:




понедељак, 15. септембар 2014.

14.09.2014 Mountain race - Avala , 2. place

U nedelju 14.09.14 na Avali odrzana je planinska trka, u organizaciji pk Balkana, duzine 14,4 km, 580m, vreme 79:50 min. Redovan sam ucesnik ovakvih trka koje organizuje pk Balkan, jer me uvek iznenade svojom dobrom koncepcijom staza, odlicnom organizacijom, sastav i sklop takmicara koji trce ovakve trke, kao i njihovo drustvo  mi jako prija. Usled povrede odlucila sam da odem na trku, koliko je ispravna moja odluka govori to da sam napravila jos veci problem, i da ova pauza do 27.09.14 (Rajca) definitivno mora da se odlezi, ukoliko planiram da potrim sledece sezone.. Ova trka je za mene fizicki bila jako bolna, a psihicki me je jako ispunila.. Nakon 2 km sam pocela da osecam bol, i tu je bila blokada sto se tice povecnja tempa, i trcanja uzbrdica.. Uzbrdice sam elegantno ispesacila brzi hodom, ali ono sto je bio najveci problem je asfalt, mislim da me je on dokrajcio, jer sam imala kramponke, i svaki udar o beton je bio novi bol. Nakon tih prvih 2 km blatista, Sladja je povecala tempo, ja ostajem pri istom tempu, i tu se razilazimo kao i cela grupa.. Svesna sam bila trenutnih svojih sposobnosti, i nastavila da se ponasam onako kako mom organizmu godi. Vecinu staze sam mahom trcala sama, sem sto sam imala treceplasiranu devojku sa kojom sam se preticala povremeno, i par muskaraca 100 m iza sebe... Na jedno 3 km pred kraj pokusavam da pojacam tempo, jer mi se vreme na satu nije svidjalo ni malo, ono sto me je izvuklo jeste sto je teren isao nizbrdo i izohipsom, pa sam mogla da pustim duzi korak. Na 200, 300 m u finisu, skontam da imam jos jednu devojku ispred sebe, koja mi je promakla, kako ne znam ni sama, nisam je registrovala i nisam se opterecivala plasmanom, i jednu iza sebe koja mi uporno dise za vratom, sto mi nije godilo. E tu nastaje prava drama, treba zaobici ovu takmicarku ispred mene na tako kratkom rastojanju, usunjati se, da ona provali kasno i da ne pojaca tempo na vreme, i treba se osloboditi ove od pozadi i spreciti je da me obidje.. Posto sam na stazi dosta kulirala, bila sam svesna da imam snage da to izvedem i znanje kako bih to izvela i da je bilo vise takmicarka, ali ponovo mnogo malo vremena da razmisljam o tome, vec refleksno uradila.. A takodje sam bila i zapanjena njihovim izgledom, dve nabildovane devojke, na kojima se ocrtavaju misici, doobro, jer kada se odlucujete na bilo koji korak, u delicu sekunde posmatrate i uocavate sve detalje, koje ovako ne biste zapazili, odnosno ispitujete ispravnost odluke.. nakon 20 m prolaska pored nih, mogla sam da cujem kako disu i procenim ih. "Izfinisirala" (tempo koji uzimam pri trcanju poslednjih 100 m, u 400tki) sam to lagano, bez ikakvih problema zbog kolena (nije bilo kocenja i sprecavanja da pruzim korak kao na seeocu) , i tako sam zauzela 2. mesto. Pre par godina me je moj trener atletike Goran ucio da se trka zavrsava iza bele linije, ja sam to toliko lose shvatala, da sam par trka na taj nacin gubila, on je dosta radio sa mnom na toj eksplozivnosti pri startu, i finisiranju, da mu se ovom prilikom zahvaljujem na znanju o izvoru enegije koji se krade od organizma.

Rezultati: https://word.office.live.com/wv/WordView.aspx?FBsrc=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fdownload%2Ffile_preview.php%3Fid%3D1462719514017560%26time%3D1410772540%26metadata&access_token=100006562386804%3AAVIWNyPOzpSGfJJZKhxrbp6uNpxd2CyjsuTkpSuHQyQp7w&title=AVALA+14.septembar%2C+REZULTATI.doc


недеља, 07. септембар 2014.

Prvenstvo jugoistocne Evrope- SEEOC 2014

U periodu od 27-31.08.14 odrzano je Prvenstvo jugoistcne Evrope, ove godine u organizaciji nase zemlje, na Fruskoj Gori. Ljudi meni bliski dobro znaju sa kakvom sam psihom i problemima otisla tamo, da je i ovo sto sam osvojila od plasmana iznenadjujuce. Pokusala sam da iskontrolisem sebe, i ostavim sve to iza sebe tih par dana, i misim da sam u velikoj meri uspela. Bilo mi je potrebno par dana nakon povratka sa seeoca prvo da se svi ti utisci slegnu, drugo da uradim analizu svojih trka, presaberem se da bih uopste mogla nesto o njima da kazem. Jer sam se vratila sa SEEOCa totalno u dilerijumu, bez ikakvog utiska, bez ikakve reci, besna zbog povrede, razocarana jer na tom sprintu koji sam jedva cekala nisam pruzila nista. Mnogi me pitaju zasto ne iznosim svoje analize karata na blog, ja smatram da je to nesto moje licno, sa cim ja trebam da se suocavam, i sto ne treba moja konkurencija da gleda. Pocecu od pocetka. OHH organizacija, pa svi smo znali gde idemo i kakvi nam ljudi organizuju ovako veliko takmicenje tako da smo bili spremni na sve, medjutim jedna stvar koju oni nisu znali da prekriju od takmicara bila je njihova nervoza, zurba, negativna energija koju su prenosili i na druge, a nazalost i na takmicare. Kad odete na takvo takmicenje za koje se spremate godinu dana, imate zelju da o svemu budete obavesteni na vreme, da taj neki sklad koji cete tamo doziveti ponesete kao lepu uspomenu, medjutim tamo se nije znalo ko pije ko placa, pojedini organizatori koji su stvarno radili su leteli na sve strane, nisu imali vremena ni da jedu, a ni da mi daju informacije kada ih nesto upitam, a pojedini su kulirali, glumili rukovodece i bili neobavesteni kao Kostunica. Sledeci put ja mislim da treba da razmislimo ko ce nas predstaviti kao zemlju, i ko je sposoban da organizuje ovako nesto. Naravno cast izuzetcima, pojedini ljudi su mnogo radili, i sav teret poneli na svojim ledjima, i ovim putem im cestitam na tome. Mada svi koji ste bili tamo doziveli ste isto sto i ja, pa cu se vratiti na trke. Prvi dan duga distanca, lagana trka, isuvise po meni sporo odradjena pre svega zbog razmere, svi znaju da imam problema sa vidom, a petnaestica je meni tesko legla, a drugo jer je prva distanca i znala sam da ukolio je tehnicki lose odradim to ce narednih dana imati posledice po moju psihu i sigurnost. Ne mogu a da ne primetim mesta sa osvezenjima, jedan balon od 20 litra i pakovanje casa, i najbitnije covek koji slika pored toga, bruka i sramota, doslo mi je da im izsutiram onaj balon na sred staze, i naravno tu nastaje bes, nervoza koja se dalje ispoljava na stazi. Onda sledi uspon, koji je neravnomerno rasporedjen, kao da zivotinje trce trku a ne ljudi. Trcala sam bezbroj planinskih trka sa usponom i do 800 m, tako da 450 m ne smatram strasnom stavkom, ali normalno rasporedjenim, nema raspona koji moze da dozvoli trkacu da odmori noge, vec kao da smo na planinarenju. Zavrsila sam trku na 9. mestu, zadovoljna. Sledeceg dana sledi srednja distanca, prosli dan ostavljam iza sebe, resena da ispunim svoje ovogodisnje planove. Dosta brza trka, sa nizom detalja, teren na pocetku trke mi se dosta vise svideo od onog oko cilja, koncentracija na nivou, zauzela sam 5. mesto, usla sam u taj neki vrh, spustila par Bugarka, i to je trka koja mi je pokazala da mogu, i usmerila me za moje dalje planove i ciljeve sledece godine. Dosta mi je pomogla da se upoznam sa konkurencijom, da vidim njihove predispozicije, i mane. Onda sledi stafetna trka, koju sam solidno istrcala, bila mi je cast da trcim sa Sladjom, i Draganom, jer su po temperamentu na stazi jako slicne meni. Pokusala sam da im se oduzim zbog njihove borbenosti, jednom slolidnom trkom. Ne mogu a da ne priznam da sam se dosta cuvala za sutrasnji sprint, jer to je bila disciplina na za koju sam se spremala, a takodje trcala sam sa proracunom, na trci sam u sumi trcala u korak i sa rumunkom i turkinjom koje su posle nastavile zajedno, vidnu kontrolu sa presla pre njih, i verovatno je da je Andra nakon toga povecala tempo i izmenila pre mene, ja sam isla nekom konstantnom brzinom. Sigurno je da sam mogla da izmenim pre nje i da nam ustedim bar 3 minuta, medjutim mojom matematikom koju sam vodila sa sobom na trci, taj potez nije imao svrhe, samo bih dovela sebe do stanje iznemoglosti, Veronika je takmicarka koja je mnogo jaca od nas, i koja bi sve to nadoknadila u svojoj izmeni.Zauzeli smo 3. mesto, sto ja mislim da je realan rezultat i da ga mi zasluzujemo. Nakon trke, odem na plivanje i na tako glup nacin dozivim povredu kolena, i evo me 7. dan u krevetu, besna na samu sebe. Jos nisam potrcala od kako sam dosla sa SEEOCa.. Istrcala sam sprint sa bolovima, koji mi nisu dozvoljavali da pustim korak, niti da savijam koleno. Ne mogu da kazem da nisam razocarana u to sto mi se desilo, u tu svoju trku. Pre samog sprinta, mislila sam da mogu, ubedjivala sam sebe da cu izdrzati, da me bol ne moze ometi, e onda sam se susrela sam necim sto je jace od volje, imala sam zelju da pocnem da vristim vec kod 5. kontrole, znala sam da idem sporo, a videla da ne mogu da pojacam. Zauzela sam 10. mesto povredjena, to je tek bilo moje najvece iznenadjenje. Izvukla sam pouku da je osecaj nemoci najgora stvar na svetu. Stisla zube, prihvatila situaciju, otisla kod lekara zbog kolena, i ako bi ga rado izlupala cekicem, i tako sad mirujem (to je stvar koju najvise mrzim), i nastavljam dalje.. Ukratko moji utisci sa seeoca su: Losa organizacija, hrana kao za decicu u vrticu, jedva sam cekala da dodjem kuci da se najedem kao covek, lepo odradjene trke, tehnicki tacne, fizicki jako lepo sve podnela, ispunila svoja ocekivanja na srednjoj distanci, prihvatila poraz na sprintu, prezadovoljna radom naseg V.D. selektora Mrguda Pajka, sve pohvale nasoj Ljubici Bacanac na njenom radu sa nama, zadovoljna svojim reprzentativnim timom, atmosferom u timu , hvala svima na lepom druzenju.. Sledeci SEEOC je u Banskom, Bugarska, dacu sve od sebe da se spremim bolje nego ove godine, i da se popnem na taj rang Bugarki i na psihickom i na fizickom nivou.

Rezultati trka