Nakon 2016. sezone, gde sam naisla na uspeh gde nisam ocekivala, konkretno mislim na bronzanu medalju na srednjoj distanci na Prvenstvu Jugoistocne Evrope, I jako mali zaostatak od prve takmicarke sto mi govori da sledece godine mogu da napadam zlato. Moja pozicija najbliza postolju pre dve godine bila je 5. mesto. Moj nastup je mene iznenadio jer nisam bila spremna dovoljno, tj ja sam bila nezadovoljna svojom pripremom. Kako su dani I trke prolazile u Makedoniji, ustala sam taj dan I rekla sebi da mi je ovo poslednje sansa da izvadim situaciju I uradim nesto. Posle mog toliko neuspesnog nastupa na Mediteranskom, pa pauze zbog zdravlja, bila sam toliko smorena da mi je trebalo ovako nesto da me podigne I motivise za narednu godinu.. Takodje jedna divna stvar koja mi se dogodila ove godine bilo je ucesce na kampu trenera u Svedskoj i dovelo je do toga da ja radim na osmisljanju treninga, plana I koncepta skolice orijentiringa, ako sve bude kako treba u dogovoru sa mojim klubom OK Jasenicom skolici orijentiringa koju cu drzati u Smederevskoj Palanci deca ce moci da se prikljuce od 1. Decembra, sa ciljem da sledece godine imamo za odredjeni broj vise registrovanih takmicara.. 2015. Godina, I dve medalje iz Izraela sa Mediteranskog su moj najveci uspeh do sada, I moj vetar u ledja.. Iza sebe imam dve godine koje su mi pokazale da sam stekla iskustvo u elitnoj kategoriji, kao I na bitnijim nastupima I da mogu da krenem u napad na konkretna odlicja u 2017. Naglasicu da ja trenera nemam, sama sebe treniram i motivisem, ne idem iz inostranstva u inostranstvo niti sa trke na trku, treniram na terenima koje znam napamet i u jednoj rupcagi od grada, pa opet kaskam za konkurencijom koja ima sve uslove jako bolje od mene. Moj proces treninga poceo je ove nedelje, formu cu podici I tempirati je za sredinu februaru odnosno Mediteransko u Antaliji ukoliko nastupim tamo I prodjem selekciju, nakon toga je tempirati za SEEOC. Trke izmedju svega toga I bezbroj gluposti koje sam ove godine trcala nece me videti. Gledacu da jednom mesecno istrcim neku planinsku ili sky running trku zbog duzine u nogama I to iskljucivo do 30 km, jer imam problema sa zuljevima na trkama iznad 40 km. I ono sto cu sigurno trcati bice drzavna prvenstva ukoliko budu organizovana u normalnom I predvidjenom terminu.. U nedelju se odrzava drzavno prvenstvo u sprintu na kome ja necu nastupati jer sam iza sebe imala pauzu od dva meseca I lecenje, nisam fizicki spremna za tako nesto a takodje smatram da nijedan takmicar ne moze imati razvijenu brzinu u Novembru mesecu, ali organizator bi o tome trebalo da vodi racuna, moje je da izaberem da li cu se odazvati ili ne. Mene cekaju sati, dani I meseci treninga, kao i najtezeg odricanja od nocnog ka sportskom zivotu i sve to ka jednom cilju zlatu na Meditetanskom ili na Seeocu. Pa bice nesto ili nece biti nista, videcemo. Narednom sezonom se ja takodje oprastam od trcanja na vremenski period od par godina, pa cu iskoristiti tu poslednju godina najbolje sto mogu.
