Jedino sto sam shvatila i naucila iz dosadasnjih iskustava je da su ljudi ti koji nam ponekad kreiraju buducnost (porodica, prijatelji, partneri, sport, treneri, skola), ne mi, ni nasa volja, ni talenat, ni rad.. Kada sam to shvatila odlucila sam da svoj zivot uzmem u svoje ruke, i da nacin na koji cu ga voditi bude samo moja stvar (zdrav nacin zivota, sportsko vece, izlasci, studiranje).. U mojoj sportskoj karijeri svi moji padovi, i usponi, dobri i losi rezultati proizasli su iz mogucnosti moje psihe da na pravi ili los nacin odreaguje na problematicne situacije.. Mozda moja zelja za uspehom i velikim rezultatima nikada nije bila toliko velika, mozda sam zbog toga odlucila da mi izgovor zasto trcim bude, da trcim jer volim da se borim sa sobom.. Priznajem, da ovako nisam razmisljala kada sam bila mladja, i da me zbog moje pasivne borbe kroz sport, idalje krive ljudi, prvenstveno moji treneri, koji kazu da poznaju moje srce, i veruju u moj talenat... Nikada nisam bila zeljna prvih mesta, bila sam zeljna samo pravde, bilo je trka kada sam trcala samo da bih nekome pokazala gde mu je mesto, i ko je jaci od svih njih.. Na moje takvo razmisljanje dovela me je nepravda koja mi je ucinjena od strane ljudi koji su jurili novac u sportu, gazeci necije snove. Nisam neko ko moze da gleda protekcije, zbog toga se moja ljubav prema sportu i trcanju, pretvorila u zelju za dokazivanjem drugima da grese.. Planiram da pocnem sledecu sezonu, cista i ne otrovana zeljom za osvetom, planiram da svaki korak koji napravim u ovoj godini bude korak zbog mene, a ne zbog drugih ! Planiram da vratim sebi zelju za uspehom i rezultatima koje sam pre postizala ! Jer ono sto te spusti na tlo, i sroza, sigurno se ne nada da ti moze dati snagu da se jos vise uzdignes...
