25-26.10.14 Trofej Beograda i Drzavno prvenstvo u nocnom orijentiringu

U subotu 25.10. 14 pre podne odrzana je Sprint trka u bloku 19 koja je ulazila u konacan plasman Trofeja Beograda, po meni jako interesanta i kvalitetna karta. Recicu slobodno da sam je istrcana ravnodusno, lagano, uzivajuci u tehnicki zahtevnijem delu, i smarajuci se dok sam spartala bez nekog veceg gledanja u kartu oko Kontinentala, podseti me to spartanje na Drzavno prvenstvo u Sprintu i obilazenju oko Arene, po meni jako veliki propust u vecoj neiskoriscenosti zahtevnijeg dela, i dobijanju na duzini staze u prostim delovima.. Razmera je bila totalno neadekvatna, ja jeste da slabije vidim, ali komentari ljudi su se podudarali sa mojim, mislim da bi 1:3000 bila adekvatnija.. Jos jedan propust, stanice nisu bile probudjene, tako da sam ja kao takmicarka koja je prva startovala obavljala tudji posao, gubeci od po 5-8 sekundi na kontrolama, a da napomenemo da sam prvo mesto izgubila za 15 sekundi.. No, da je bilo vece i bitnije takmicenje, ne bih oklevala ni jednog trenutka u pisanju zalbi, ovako sam se samo nasmejala kako ne bi sebi nabijala nervozu za nocno koje me je cekalo uvece.
Nocno drzavno prvenstvo, samo saznanje da imam 7700 m, mi je delovalo mnogo, ocekivala sam kracu stazu vise slicnu sprintu, start masovan koji ne podrzavam inace, staze razlicitih koncepcija koje takodje nisu adekvatne jer nije isto da li ulazis u sumu na pocetku trke odmoran, ili na kraju umoran, nisu svi bili u istim pozicijama, a evo i zasto na pocetku trke se ulazi u kartu trci se sporije i deo sa sumom prija, a na kraju trke se gazi, i ulazak u sumu je samo usporavao takmicare, i remetio im tempo koji su posle trebali ponovo da uspostavjaju za gazenje pri kraju na makiskoj strani.. Takodje smatram da je veliki propust sto jedna stanica nije radila pri kraju, dok sam ja peglala i trudila se da napravim odstojanje od konkurencije od 80-100 m dolazim na kontrolu i cekam, cekam, i gubim vreme dok skontam , a moja konkurencija vidi da ne radi i sav razmak koji sam napravila ide u vodu jer smo ponovo u istoj ravni, tako da ni tu nije zadovoljen kriterijum jednakosti jer o ovome niko nije razmisljao. No da ne bih samo kudila, meni je ova trka i prijala, isla sam u ravni sa Dokmanovic D. jer smo imale istu konbinaciju, lep , tecan tempo, ne previse naporan, podnosljiv.. Zauzela sam 2. mesto 3 minuta iza prvoplasirane Sladje , i par sekudi ispred Dragane..
Nedelja 26.10.14 Babe, lepa koncepcija, dosta hladno vreme, izvrsna karta, prvi put da nisam imala vece greske na terenu Baba, obicno mi nije svejedno kad god krocim na njih, sitnije greske koje su se javljale na laksim delovima, pre svega jer mi je koncentracija bila usmerena na teze delove karte, a ovamo dolazilo do opustanja, nikakvo preveliko opterecenje, niti prebrzo trcanje, lagani trening, 2. mesto takodje.
Sa ovim trkama sam zavrsila sezonu, psihicki odavno kao i kondiciono, ali formalno ovim trkama, Sada odmaram do pocetka novembra, i uzivam u pripremama mojih treninga kojima pocinjem zimske pripreme.. Dosta paznje posvecujem svvakom treningu, kao i svakoj nedelji, mesecu, ne zelim da napravim propuste kao i kasne pripreme od prosle godine, jer sam videla sta mogu, a i ciljevi i zelje su mi dosta veci, a nadam se i dostizni.

Rezultati:
https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=forums&srcid=MDk1NzIwNTg3OTkxNzgyOTU3MTgBMDI5MTA4NTQyNzM2NDI2OTc5MDIBMkN2WmIwN0lUeXNKATAuMQEBdjI

https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=forums&srcid=MDk1NzIwNTg3OTkxNzgyOTU3MTgBMTUxMjQ5ODYzODI0MDQzOTYxNDQBeVptNDlFcWxFbFFKATAuMQEBdjI

11.10.14' Advanture race, Gazivode, Mokra Gora, Kosovo - 2. place

U subotu ujutru u 8 h startovala je avanturisticka trka na planini Mokroj Gori, pokraj jezera Gazivode. Dva dana pre trke hodala sam na stakama, i bila mi je i ne moguca zamisao da cu se ja tamo naci. Medjutim uz pomoc i vise nego strucnog fizioterapeuta ja sam osposobljena i uz povremene bolove ipak odlucujem da krenem. Moja forma se trenutno nalazi u oborenoj, niskoj fazi, pre svega jer su me dotukle pauze nakon seeoc-a, a zatim i odmor zbog povreda koji trenutno idalje traje. Definitino je ova sezona za mene i vise nego malerozna, ali takodje i uspesna i puna kvalietnih trka. Odlucujem da trku istrcim lagano, tempom koji mi ne izaziva ni umor ni bolove. Na Kosovo stzemo kasno, pa nisam imala dovoljno vremena da se naspavam, tim svojim uspavljivanjem pred polazak nastaje geska da jedem 10 min pre trke u busu, jer nisam stigla pre, a manifestuje se naravno povracanjem cim je trka krenula. Cista moja lenjost i nemarnost.. Nizu se prelepi predeli, pogledi, priroda me je ocarala i ovo ce definitivno biti mesto na koje cu doci barem na vikend prilikom svojih priprema za neka vaznija takmicenja.. Raspolozenje mi nije nedostajalo ni usled bolova, a prijatni ljudi koje sam sretala na kontrolnim punktovima jos vise davali car toj atmosferi.. Priznajem da nisam imala zelju za borbom, za plasmanom, jer sam bila svesna da nisam spremna na to. Dovoljno poznajem sebe, da mogu da procenim koliko mi je potrebno izlagati se naprezanju. Tako da je agresivnost bila svedena na minimum, a to se vidi i po fotografijama sa terena. Videti mene sa osmehom na trci je vise nego neocekivano. Misli na trci su bile usmerene prirodi, nekom osecaju zadovoljstva. Svemu tome dodaje car kvalitetna organizacija, pozrtvovanost u radu i vrednoca tih ljudi. Kao slag na tortu dolazi kvalitetna ekipa trkaca, pre svega divnih ljudi i prijatelja, medju kojima je atmosfera bila uzburkana dobrim druzenjem. Na ovakvu trku ne moze biti primedbi, i ja bih licno ove ljude dovela na orijentiring da nauce pojedine klubove kako se pristupa organizaciji, a ove divne trkace da nauce pojedine sta je rivalstvo na trci a sta druzenje posle trke. Ne mogu da kazem da mi ovo nije bilo potrebno da se ocistim od pojedinih negativnih uticaja koje sam pokupila ove sezone. Sigurna stvar je da cu svojim prisustvom uvecati ovaj dogadjaj i naredne godine, u drugacijoj formi i sa drugacijim ciljem. Veliku zahvalnost saljem organizatorima, mestanima Zubing Potoka, mojim drugarima trkacima, znajte da ste veliki ljudi i da vas je sport odveo u pravom pravcu.

Rezultati;

1. Marta Jovanović 03:05:56
2. Marija Ćosić 03:27:58
3. Ana Milosavljević 03:36:30

Fotografije:

 

27.09.14 Rajac - 1. mesto

U subotu 27.09.2014 u organizaciji PD Pobeda, odrzana je trka a Rajcu, koja se bodovala za PSK, i to je ujedno i moj jedini razlog odlaska na nju. Pre svega se ne osecam fizicki spremna, dosta sam ovaj mesec pauzirala zbog povrede, tako da sam razmisljala i da li otici na nju. Tempo trke je bio dosta spor, pre svega jer je teren bio strm, klizav, blatnjav i nije mi dozvoljavao da se opustam, i jer sam uvidela da mi je forma dosta pala, sto je i normalno nakon pauza, planiram je krajem oktobra oboriti, kako bih pocela sa zimskim pripremama malo ranije, a ne kao za ovu sezonu u februaru, sto se nije dobro pokazalo. Utisci o terenu su da je ovo jedan od lepsih terena, raznolik, saren, sa raznim prelascima, i treba ga iskoristiti u odredjenom godisnjem dobu, pre svega jer su livade neprohodne, noge su mi unistene. Sto se tice tacnosti karte, logicno je da reambulacija i provera terena prilikom markacije nije izvrsena kako treba, jarak izmedju 5. i 6. kontrole je totalno raskrcen i posecena suma, znaci nije belo, vec otvoren teren, takodje je trebalo biti israfirano jer zamalo glavu ne polomi po tom drvecu oborenom. Takodje jos jedan problem mestani su ogradjivali svoje posede, i njive, te zice, ili nazovi ograde nisu ucrtane, idem i odjednom me preseca preko stomak zica, onda stanem i proveravam sebe da li se nalazim na mestu gde mislim da sam, dok ne ukapiram u konsultaciji zajedno sa Belcem da ograde nisu ni ucrtane. Koncepcijom staza nisam zadovoljna, jer su postavljaci trebalo da razmisljaju da li ce se takmicar osecati bezbedno prilikom trcanja tim mogucim varijantama koje su nagadjali, deo izmedju 10. i 11. kontrole. I kao slag na tortu , nema 10. kontrole, nema stuba ni stanice, vec jedna prizma koja lezi na kamenu, dajte ljudi pa i na trening kampu se ozbiljnije pristupa organizaciji, razmisljam neko im je ukrao nema veze odoh dalje, i ono sto me je razljutilo kada im to saopstavam to n cilju, oni mi odgovaraju kao da je to nesto normalno sto se desilo, niti izvinjenje takmicarima, niti osecaj krivice za ne odradjen posao kako treba. I ponovo ono sto nam u Srbiji nedostaje je da ljudi kvalitetno odrade posao koga se uhvate, ja cu im prva izraziti zahvalnost. Cudom nema zalbi, ili su se ljudi navikli na propuste, pa se oni zbog toga i ponavljaju, ili prihvatamo situaciju koju ni zalbama ne mozemo promeniti. Licno sam prilikom organizacije Kopaonika ove godine, sa svojim timom, uzivala u svom poslu, jer da ga ne volim ne bih ga ni prihvatila, i maximalno se trudila da od mene niko ne dozivi ni jedan propust, volela bih kada bi svi tako razmisljali. No, vracam se na trku kojom ja licno nisam zadovoljna jer fizicki nisam nastupila kako bi trebalo, tehnicki je bilo solidno, sem 3. kontrole pored koje sam prosla i nisam je videla, greska od oko 2 min, jedina dobra stvar je da sam ove godine tehnicke greske minimizirala, i dosta radila na karti. Ono sto me ceka je Deliblatska pescara , zadnje kolo naravno opet zbog bodova koji su ovom prilikom potrebni klub, i nadam se da cemo zadrzati 2. plasman, a nedelju dana nakon toga Avanturisticka trka na Gazivodama, onako za moju dusu :)

Rezultati:
https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=forums&srcid=MDk1NzIwNTg3OTkxNzgyOTU3MTgBMTc1OTY4NzcwMTA4MjE1MTk1ODMBYVhYd01ZdGlfX3NKATAuMQEBdjI

Fotografije:

14.09.2014 Mountain race - Avala , 2. place

U nedelju 14.09.14 na Avali odrzana je planinska trka, u organizaciji pk Balkana, duzine 14,4 km, 580m, vreme 79:50 min. Redovan sam ucesnik ovakvih trka koje organizuje pk Balkan, jer me uvek iznenade svojom dobrom koncepcijom staza, odlicnom organizacijom, sastav i sklop takmicara koji trce ovakve trke, kao i njihovo drustvo  mi jako prija. Usled povrede odlucila sam da odem na trku, koliko je ispravna moja odluka govori to da sam napravila jos veci problem, i da ova pauza do 27.09.14 (Rajca) definitivno mora da se odlezi, ukoliko planiram da potrim sledece sezone.. Ova trka je za mene fizicki bila jako bolna, a psihicki me je jako ispunila.. Nakon 2 km sam pocela da osecam bol, i tu je bila blokada sto se tice povecnja tempa, i trcanja uzbrdica.. Uzbrdice sam elegantno ispesacila brzi hodom, ali ono sto je bio najveci problem je asfalt, mislim da me je on dokrajcio, jer sam imala kramponke, i svaki udar o beton je bio novi bol. Nakon tih prvih 2 km blatista, Sladja je povecala tempo, ja ostajem pri istom tempu, i tu se razilazimo kao i cela grupa.. Svesna sam bila trenutnih svojih sposobnosti, i nastavila da se ponasam onako kako mom organizmu godi. Vecinu staze sam mahom trcala sama, sem sto sam imala treceplasiranu devojku sa kojom sam se preticala povremeno, i par muskaraca 100 m iza sebe... Na jedno 3 km pred kraj pokusavam da pojacam tempo, jer mi se vreme na satu nije svidjalo ni malo, ono sto me je izvuklo jeste sto je teren isao nizbrdo i izohipsom, pa sam mogla da pustim duzi korak. Na 200, 300 m u finisu, skontam da imam jos jednu devojku ispred sebe, koja mi je promakla, kako ne znam ni sama, nisam je registrovala i nisam se opterecivala plasmanom, i jednu iza sebe koja mi uporno dise za vratom, sto mi nije godilo. E tu nastaje prava drama, treba zaobici ovu takmicarku ispred mene na tako kratkom rastojanju, usunjati se, da ona provali kasno i da ne pojaca tempo na vreme, i treba se osloboditi ove od pozadi i spreciti je da me obidje.. Posto sam na stazi dosta kulirala, bila sam svesna da imam snage da to izvedem i znanje kako bih to izvela i da je bilo vise takmicarka, ali ponovo mnogo malo vremena da razmisljam o tome, vec refleksno uradila.. A takodje sam bila i zapanjena njihovim izgledom, dve nabildovane devojke, na kojima se ocrtavaju misici, doobro, jer kada se odlucujete na bilo koji korak, u delicu sekunde posmatrate i uocavate sve detalje, koje ovako ne biste zapazili, odnosno ispitujete ispravnost odluke.. nakon 20 m prolaska pored nih, mogla sam da cujem kako disu i procenim ih. "Izfinisirala" (tempo koji uzimam pri trcanju poslednjih 100 m, u 400tki) sam to lagano, bez ikakvih problema zbog kolena (nije bilo kocenja i sprecavanja da pruzim korak kao na seeocu) , i tako sam zauzela 2. mesto. Pre par godina me je moj trener atletike Goran ucio da se trka zavrsava iza bele linije, ja sam to toliko lose shvatala, da sam par trka na taj nacin gubila, on je dosta radio sa mnom na toj eksplozivnosti pri startu, i finisiranju, da mu se ovom prilikom zahvaljujem na znanju o izvoru enegije koji se krade od organizma.

Rezultati: https://word.office.live.com/wv/WordView.aspx?FBsrc=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fdownload%2Ffile_preview.php%3Fid%3D1462719514017560%26time%3D1410772540%26metadata&access_token=100006562386804%3AAVIWNyPOzpSGfJJZKhxrbp6uNpxd2CyjsuTkpSuHQyQp7w&title=AVALA+14.septembar%2C+REZULTATI.doc

Prvenstvo jugoistocne Evrope- SEEOC 2014

U periodu od 27-31.08.14 odrzano je Prvenstvo jugoistcne Evrope, ove godine u organizaciji nase zemlje, na Fruskoj Gori. Ljudi meni bliski dobro znaju sa kakvom sam psihom i problemima otisla tamo, da je i ovo sto sam osvojila od plasmana iznenadjujuce. Pokusala sam da iskontrolisem sebe, i ostavim sve to iza sebe tih par dana, i misim da sam u velikoj meri uspela. Bilo mi je potrebno par dana nakon povratka sa seeoca prvo da se svi ti utisci slegnu, drugo da uradim analizu svojih trka, presaberem se da bih uopste mogla nesto o njima da kazem. Jer sam se vratila sa SEEOCa totalno u dilerijumu, bez ikakvog utiska, bez ikakve reci, besna zbog povrede, razocarana jer na tom sprintu koji sam jedva cekala nisam pruzila nista. Mnogi me pitaju zasto ne iznosim svoje analize karata na blog, ja smatram da je to nesto moje licno, sa cim ja trebam da se suocavam, i sto ne treba moja konkurencija da gleda. Pocecu od pocetka. OHH organizacija, pa svi smo znali gde idemo i kakvi nam ljudi organizuju ovako veliko takmicenje tako da smo bili spremni na sve, medjutim jedna stvar koju oni nisu znali da prekriju od takmicara bila je njihova nervoza, zurba, negativna energija koju su prenosili i na druge, a nazalost i na takmicare. Kad odete na takvo takmicenje za koje se spremate godinu dana, imate zelju da o svemu budete obavesteni na vreme, da taj neki sklad koji cete tamo doziveti ponesete kao lepu uspomenu, medjutim tamo se nije znalo ko pije ko placa, pojedini organizatori koji su stvarno radili su leteli na sve strane, nisu imali vremena ni da jedu, a ni da mi daju informacije kada ih nesto upitam, a pojedini su kulirali, glumili rukovodece i bili neobavesteni kao Kostunica. Sledeci put ja mislim da treba da razmislimo ko ce nas predstaviti kao zemlju, i ko je sposoban da organizuje ovako nesto. Naravno cast izuzetcima, pojedini ljudi su mnogo radili, i sav teret poneli na svojim ledjima, i ovim putem im cestitam na tome. Mada svi koji ste bili tamo doziveli ste isto sto i ja, pa cu se vratiti na trke. Prvi dan duga distanca, lagana trka, isuvise po meni sporo odradjena pre svega zbog razmere, svi znaju da imam problema sa vidom, a petnaestica je meni tesko legla, a drugo jer je prva distanca i znala sam da ukolio je tehnicki lose odradim to ce narednih dana imati posledice po moju psihu i sigurnost. Ne mogu a da ne primetim mesta sa osvezenjima, jedan balon od 20 litra i pakovanje casa, i najbitnije covek koji slika pored toga, bruka i sramota, doslo mi je da im izsutiram onaj balon na sred staze, i naravno tu nastaje bes, nervoza koja se dalje ispoljava na stazi. Onda sledi uspon, koji je neravnomerno rasporedjen, kao da zivotinje trce trku a ne ljudi. Trcala sam bezbroj planinskih trka sa usponom i do 800 m, tako da 450 m ne smatram strasnom stavkom, ali normalno rasporedjenim, nema raspona koji moze da dozvoli trkacu da odmori noge, vec kao da smo na planinarenju. Zavrsila sam trku na 9. mestu, zadovoljna. Sledeceg dana sledi srednja distanca, prosli dan ostavljam iza sebe, resena da ispunim svoje ovogodisnje planove. Dosta brza trka, sa nizom detalja, teren na pocetku trke mi se dosta vise svideo od onog oko cilja, koncentracija na nivou, zauzela sam 5. mesto, usla sam u taj neki vrh, spustila par Bugarka, i to je trka koja mi je pokazala da mogu, i usmerila me za moje dalje planove i ciljeve sledece godine. Dosta mi je pomogla da se upoznam sa konkurencijom, da vidim njihove predispozicije, i mane. Onda sledi stafetna trka, koju sam solidno istrcala, bila mi je cast da trcim sa Sladjom, i Draganom, jer su po temperamentu na stazi jako slicne meni. Pokusala sam da im se oduzim zbog njihove borbenosti, jednom slolidnom trkom. Ne mogu a da ne priznam da sam se dosta cuvala za sutrasnji sprint, jer to je bila disciplina na za koju sam se spremala, a takodje trcala sam sa proracunom, na trci sam u sumi trcala u korak i sa rumunkom i turkinjom koje su posle nastavile zajedno, vidnu kontrolu sa presla pre njih, i verovatno je da je Andra nakon toga povecala tempo i izmenila pre mene, ja sam isla nekom konstantnom brzinom. Sigurno je da sam mogla da izmenim pre nje i da nam ustedim bar 3 minuta, medjutim mojom matematikom koju sam vodila sa sobom na trci, taj potez nije imao svrhe, samo bih dovela sebe do stanje iznemoglosti, Veronika je takmicarka koja je mnogo jaca od nas, i koja bi sve to nadoknadila u svojoj izmeni.Zauzeli smo 3. mesto, sto ja mislim da je realan rezultat i da ga mi zasluzujemo. Nakon trke, odem na plivanje i na tako glup nacin dozivim povredu kolena, i evo me 7. dan u krevetu, besna na samu sebe. Jos nisam potrcala od kako sam dosla sa SEEOCa.. Istrcala sam sprint sa bolovima, koji mi nisu dozvoljavali da pustim korak, niti da savijam koleno. Ne mogu da kazem da nisam razocarana u to sto mi se desilo, u tu svoju trku. Pre samog sprinta, mislila sam da mogu, ubedjivala sam sebe da cu izdrzati, da me bol ne moze ometi, e onda sam se susrela sam necim sto je jace od volje, imala sam zelju da pocnem da vristim vec kod 5. kontrole, znala sam da idem sporo, a videla da ne mogu da pojacam. Zauzela sam 10. mesto povredjena, to je tek bilo moje najvece iznenadjenje. Izvukla sam pouku da je osecaj nemoci najgora stvar na svetu. Stisla zube, prihvatila situaciju, otisla kod lekara zbog kolena, i ako bi ga rado izlupala cekicem, i tako sad mirujem (to je stvar koju najvise mrzim), i nastavljam dalje.. Ukratko moji utisci sa seeoca su: Losa organizacija, hrana kao za decicu u vrticu, jedva sam cekala da dodjem kuci da se najedem kao covek, lepo odradjene trke, tehnicki tacne, fizicki jako lepo sve podnela, ispunila svoja ocekivanja na srednjoj distanci, prihvatila poraz na sprintu, prezadovoljna radom naseg V.D. selektora Mrguda Pajka, sve pohvale nasoj Ljubici Bacanac na njenom radu sa nama, zadovoljna svojim reprzentativnim timom, atmosferom u timu , hvala svima na lepom druzenju.. Sledeci SEEOC je u Banskom, Bugarska, dacu sve od sebe da se spremim bolje nego ove godine, i da se popnem na taj rang Bugarki i na psihickom i na fizickom nivou.

Rezultati trka

24.08.14. Prvenstvo Srbije na dugoj distanci 1. mesto ; WRE trka 3. mesto

U nedelju 24.08.14 na Fruskoj Gori odrzano je Prvenstvo Srbije na dugoj distanci na kojoj sam osvojila 1. mesto, i trka za Svetsku rang listu na kojoj sam osvojila 3. mesto. Ne mogu reci da sam iznenadila sebe rezultatom, jer nisam iznenadjena znala sam da to mogu da postignem da sam htela, jedino sto u ovoj prici nije logicno jeste da ja nisam tezila ovim plasmanima, i nisam dala sebe ni 70 %.. U ovu trku sam usla koncentrisana, i tezila sam da je tehnicki inzvaredno odradim kao trening jer bi to uticao na moju sigurnost pri trkama na SEEOCu, na to sam se i koncentrisala.. Nisam imala tremu, tenziju, niti opterecenje koje sam primetila kod svoje konkurencije i na startu i na stazi dok sam ih sustizala, to je bila moja prednost na ovoj trci. Sve ovo sto sam osvojila ove godine, bili su neki moji strateski planovi za naredne godine.. Posto sam odlucila da se aktivno vratim na orijentiring i u reprezentaciju nisam dozvolila sebi da moje zelje i planovi budu nesto vise no realni, tako da su svi ovi uspesi i trofeji po meni dosli prebrzo, ali to je sigurno najbolji pokazatelj mog ozbiljnog rada. I sigurno je da ce se moje ambicije dok zimus budem pravila planove za dalje povecati. Vraticu se na trku, duzina mi nije predstavljala problem, usla sam koncentrisana i uspela da je odrzim do kraja, tehnicki precizno odradila sav posao bez vecih gresaka od 1 min, fizicki dosta lagano istrcala, bez iscrpljivanja i veceg umora. Vec na 3. kotroli stigla sam Dragu Maksimovic, Ivanu Babic, Radmilu Suljagic, Mariju Veljkovic od po 3, pa do 15 minuta.. Nisam gledala konkurenciju, zaobisla i posla svojim putem. Prvih 300 m sa mnom su isle Rada i Ivana. Na usponu se ekipa raspada i Rada nastavlja sa mnom ostatak staze. Nisam imala problem sa tim sto sam imala takmicarku koja trci pored mene, jer nije postojalo komunikacije koja bi ugrozavala ni mene ni nju, niti je to uticalo na moj tempo ni odluke. Na putu ka 5. kotroli stizu me dve Bugarke po 3 i 6 min.. Pokusavaju da me iziritiraju, podizu neki tempo , protrcavaju pored mene kao da su na sprintu, okrecu se, gledaju gde sam, i onda se naravno kucaju 20 min .. Overavam kontrolu na 50 m od njih i odlazim dalje, uopste ne razmisljajuci o tome da li me stizu ili su vec otisle.. I tako se jedna solidna trka zavrsava, i ja postajem sampion drzave na dugoj distanci. Bice mi cast, zadovoljstvo, i izazov da sledece godine branim svoju titulu. Meni je trebalo vreme da shvatim gde gresim, sta su moje prednosti a sta nedostaci, pocela sam da radim na svojim greskama i nedostacima, polako ih otklanjam, pokusavam da napravim jedan sklad, i po svemu sudeci vidi se da sam dobro proucila i upoznala sebe, kao i da sam na dobrom putu. Da napomenem, ustvari,  pobedila sam jer sam imala profesionalni tretman i pripremu (od strane clanova mog kluba) pred tako vaznu trku. Tanja i Mars su se pobrinuli za moje pripreme vece pred trku, oni su to tako profesionalno odradili, i njihov trud se isplatio, znaci delimo uspeh, no da bih ja bila u potpunosti samouverena u sebe tu je zaduzen moj drug Sava (moja podrska i psiholog) :D I tako ja imam moj strucni tim koji je uz mene (bolji nego Djokovic) ;) Trenutno sumiram utiske ove trke, analiziram, i psihicki se koncentrisem za Prvenstvo jugoistocne Evrope.. Necu vam reci koji su mi ciljevi na tim trkama, jedino cu vam reci da su realni , da se ne zasnivaju na uporedjivanju sa drugima, i da cu dati sve da ih ostvarim :D

Pripreme za Prvenstvo jugoistocne Evrope i Prvenstvo Srbije na dugoj distanci

Dva bitna dogadjaja za mene se blize, ono sto me ockuje jeste Prvenstvo Srbije na dugoj distanci 24.08.14, i Prvenstvo jugoistocne Evrope od 27.08.14 do 31.08.14 na Fruskoj Gori. Slobodno mogu reci da svoje fizicke pripreme privodim kraju, sto sam uradila do sada pokazace moji rezultati. Od februara meseca do sada moj rezim treniranja odvijao se aktivno. Intezitet treninga pojacan je od pocetka juna, i mislim da se sada nalazi na najvisem nivou. Sve moje trke u ovoj sezoni ukazuju na to da sam uradila dobru platformu za najbitnije dogadjaje koji me ocekuju. Sto se tice tehnicke pripreme, trenutno se nalazim na jako zavidnom nivou, u odnosu na pocetak sezone, moje nesigurne trke na Rajcu i ostalim takmicenjima, radila sam dosta na samopouzdanju u svoje znanje, mogucnosti i sposobnosti. Kopaonik je bio odskocna daska mom samopouzdanju, gde sam se trudila da sebi dokazem neke stvari, te trke su bile jedna velika borba sa samom sobom a ne sa konkurencijom, trenirala sam moju koncntraciju, testirala moju volju, i slobodno mogu reci birala divlje varijante, gde sam pokusavala sebi da dokazem da sam spremna na sve izazove koji me ocekuju. Ono sto mi je sada prioritet jeste da svoj organizam dovedem u stanje mirovanja i odmora, svoju psihu i koncentraciju usmerim na svoje ciljeve. Ciljevi koje zelim da postignem jesu kvalitetno istrcane trke, necu dozvoliti sebi da napravim nijednu gresku na karti, necu dozvoliti sebi da se vucem, znam koliko sam znoja prolila da dodjem do ove forme, i znam da ova zemlja za koju trcim ne zasluzuje moje odustajanje, posustajanje, i pateticno stanje..  Svaka trka bice sacinjena od kvalitetnog tehnickog dela, a nakon toga fizicki pokrivena intezitetom koji moze da prati psihu.. Ne kazem da nemam zelju da kidam, da cepam, imam i to veliku, samo cu tu agresiju ispoljavati na delovima gde je ona potrebna, nece biti zastupljena na pogresnim mestima kao proslih godina. Slobodno mogu reci da ne idem ka medaljama, ukoliko ih zasluzujem one ce meni same doci, ne idem razmisljajuci o plasmanu, idem da pokupim iskustvo koje ce mi biti potrebno narednih godina, idem svesna svoje 22 godine i toga da prvi put trcim za seniorsku kategoriju . Postujem svoju konkurenciju, ali slobodno cu reci da me ona ne zanima, zanima me da ispunim izazov koji je predamnom, i ta sreca i zadovoljstvo kojom cu biti obuzeta ukoliko ispunim svoja moja ocekivanja. Jedino sto cu slaviti bice bitka koju sam dobila nad sobom, ukoliko mi vidite osmeh na licu posle trke znajte da sam se udruzila sa svojim organizamom i savladala umor, ukrotila svoju psihu i usmerila je na pravi put, zavladala svojim znanjem i srodila se sa sumom.. A ukoliko me vidite ne zadovoljnu procitajte ovaj blog i sledece godine ponovo, jer sve sto ne ispunim ove godine, pokusavacu i sledece, nikada necu odustati jer sve ovo radim iz ljubavi prema trcanju, orjentiringu, i sportskom nacinu zivota  :)

10-20.07.2014 Kopaonik OPEN

U organizaciji naseg kluba Sd Jasenica , odrzan je 14. Kopaonik OPEN, najvece medjunarodno takmicenje u Srbiji. Koje je u mom slucaju pokazalo da je psihicka baza osnova svakog uspeha. Nakon Strumice opena, i mojih poraza tamo, vratila sam se kuci odlucna i svesna sta je to sto me deli od uspeha. Dosta sam radila na koncentraciji, strpljenju, psihi kroz treninge, i ispostavilo se da je to ono sto me je na Kopaonik openu dovelo do uspeha. Zanemarujuci mesta i plasmane koje sam osvojila, ja sam najvise zadovoljna svojim tehnickim radom na karti, koncentracijom svih dana, i ne napravljenom ni jednom vecom greskom od 4 minuta. Kondicijom koju sam posedovala na stazama, sam takodje zadovoljna. Jedina stvar koju sam primetila je to sto sam poslednji dan osecala ogroman umor, sto znaci da mi nedostaju treninzi radjeni u nizu od 5 dana , bez pauze, i na tome trenutno radim. Na stazama nisam imala vecih problema, od puteva koji su nastajali izvlacenjem stabaa, pa su me bas zbunjivali, tada sam se vodila iskljucivo reljefom. Nije postojalo ni vecih gresaka, obicno na prvoj kontroli po dva minuta dok ne udjem u kartu, i nesto vislje kretanje izohipsom, sto je inace moja sklonost. Ono nasta sam jako ponosna je da sam na dnevnom sprintu zauzela 1. mesto, i napokon pobedila Veronicu Minoiu, sto vec godinama pokusavam. Ono sto me trenutno ocekuje jesu svakodnevne pripreme za SEEOC. One se zasnivaju od prepodnevnog rada vezbe snage nogu i gornjeg dela tela u teretani od po sat do sat i po vremena. I popodnevnog trcanja standardnih duzina, brda, intervala, i deonica na raznim terenima i podlogama.
Plasmani Kopaonik opena:
Stage 1: srednja dist
 1  Veronica Minoiu Universitatea Craiova ROM 47:23 0:00
 2  Marija Ćosić OK Jasenica SRB 50:41 3:18
 3  Ekaterina Minakova Orienta-MosCompass RUS 58:10 10:47

 Stage 2:duga dist

1  Veronica Minoiu Universitatea Craiova ROM 71:25 0:00
2  Andra Anghel Universitatea Craiova ROM 77:16 5:51
3  Marija Ćosić OK Jasenica SRB 79:42 8:17

Stage 3:dnevni sprint

1  Marija Ćosić OK Jasenica SRB 24:04 0:00
 2  Andra Anghel Universitatea Craiova ROM 25:58 1:54
 3  Veronica Minoiu Universitatea Craiova ROM 26:43 2:39

Stage 4: WRE

 1  Veronica Minoiu Universitatea Craiova ROM 49:24 0:00
 2  Andra Anghel Universitatea Craiova ROM 54:02 4:38
 3  Marija Ćosić OK Jasenica SRB 62:14 12:50

Stage 5: PSK

1  Ekaterina Minakova 6172 Orienta-MosCompass RUS 82:09 0:00
 2  Veronica Minoiu 3921 Universitatea Craiova ROM 86:05 3:56
 3  Andra Anghel 153 Universitatea Craiova ROM 89:41 7:32
 4  Marija Ćosić 1028 OK Jasenica SRB 95:56 13:47

Night sprint:
1  Veronica Minoiu 72 CSU Craiova ROM 15:57 0:00
 2  Marija Ćosić 92 OK Jasenica SRB 17:59 2:02
 3  Andra Anghel 93 CSU Craiova ROM 18:28 2:31

Ukupni rezultati kopaonik opena:


1 25 Veronica Minoiu Universitatea Craiova ROM 47:23 1     71:25 1     26:43 3     49:24 1     86:05 2 281:00
 2 26 Andra Anghel Universitatea Craiova ROM 60:06 4      77:16 2     25:58 2      54:02 2     89:41 3 307:03
 3 30 Marija Ćosić OK Jasenica SRB     50:41 2     79:42 3     24:04 1     62:14 3      95:56 4           312:37
 4 28 Ekaterina Minakova Orienta-MosCompass RUS 58:10 3     83:47 4      27:36 5      70:56 5   82:09 1 322:38
 5 29 Meri Chkripeska Zlatovrv MKD 72:16 5      107:40 5      27:03 4       73:20 6        103:29 6            383:48
 27 Dragana Dokmanovic OK MAGIC MAP SRB 69:47 4         102:12 5
 32 Draga Maksimović OT RTANJ SRB                    88:11 7             mp
 33 Gorana Vucicevic PK Pobeda SRB                       106:05 8        196:10 7
 31 Radmila Šuljagić PK Pobeda SRB           73:08 6                dns dns dns dns

Strumica Open 26-29.06.14

U strumici od 26. do 29. juna odrzano je Evropsko prvenstvo za mlade, kao i Strumica open na kojoj sam trcala u W21E. 4 dana, 5 trka, od toga 3 istrcane. Mislila sam da je najbolje vreme da napisem post za par dana, kako bih  mogla da porazgovaram prvo sama sa sobom, i da pronadjem uzroke ne losih rezultata vec ne motivisanosti da uopste krenem na trku, ne sigurnosti da udjem u sumu, i totalne dekoncentrisanosti, jednom recju negativnosti kojom sam bila obuzeta. Rezimirala sam problem koji me je doveo do neuspesnog takmicenja, jer to nije bila fizicka ne spremnost na kojoj sam jedino i radila, kao ni u velikoj meri tehnicka , vise se zasnovao na psihikoj bazi, mozda je ta kockica nedostajala, i jedina na kojoj nisam radila. Prvi dan je bila sprint distanca, sparno, vrelo vreme, iznad 35 stepeni, podne, brdovit teren, dosta tezak sa nizom stepenica i prolaza na trgu, tj nepovoljni uslovi za dobre rezultate, totalno sam bila ne zadovoljna trkom, jer nisam mogla da razvijem vecu brzinu od saobracaja koji nije bio regulisan, prolaznika kojih je bilo mnogo, dolazim na cilj, i shvatam da rezultat i nije toliko los, ispostavlja se i najbolji rezultat od svih trka na strumici openu 6. mesto. Nocna trka, dosta brza, ravniji teren, jedan maler izgubila sam lampu, pa sam malo vremena izgubila trazeci je po koprivama, ali solidna trka 7. mesto. Ehhh, duga distanca, organizacija katastrofa, start udaljen 4 km , cekam autobus koji kasni 15 min da me preveze do tamo, dolazim tamo, nigde organizatora, samo toaleti i voda i trakice ka gore, nigde nije navedeno u biltenu da do starta ima jos 20 min i vise pesacenja uz brdo.. Ljudi su naravno vecina kasnila, sto nije bilo opravdano od strane organizatora, vec na njihovu stetu, krecem sa grupom srba ka startu i nasem pesacenju nikad kraja, iskrenem nogu trceci i zureci na start od koga ni traga, besna stizem i odmah krecem.. Super, divna koncentracija, na narednih 6 km, koji su mi se cinili kao vecnost, jer je teren bio toliko strm, dosadan tehnicki, niz ogroomnih jarkova i putevi kojih se domognes i onda peglas po suncu. Na osvezenju svracam 3 puta, jer se staza ukrsta.. pozelim milion puta da odustanem, i ponovo se nedam , dam gas do sledece uzbrdice, i tako ukrug.. Stize me ruskinja, idem sa njom 2 kontrole, i onda nam se varijante razilaze, na svojoj varijanti srecem Radu, koja ostaje iza mene u startu, ponadala sam se da cemo ici zajedno, psihicki bi mi bilo lakse.. i negde pri kraju opada mi tempo, stize me Meri, polaazimo zajedno poslednje kontrole, odvajam se dve kontrole do cilja, i ostavljam je svega minut iza sebe.. Uhh ulazim u cilj, i shvatim da sam okupana u kanalizaciju, smorena, i nezadovoljna i organizacijom i stazom i sobom.. Sutra dan totalno u outu ostajem ceo dan u krevetu. Susrecem se i borim se sa svojim stavovima, negativnoscu, nesigurnoscu, i ne podrzavanjem i ne razuevanjem mog sporta i mog zalaganja od starne drugog lica.. Nekome je do zezanja, a meni do samoce.. Peta trka srednja distanca WRE, totalni haos , krecemo iz doma u pola 9, jurim menjacnice, pakujem stvari, kupujem hranu trceci, stizemo na parking, start pocinje u 10, ja startujem u 10 i 15, ali od parkinga do finisa ponovo ima pesacenje kroz selo od oko 20 uzbrdo sa sve stvarima, ponovo ne najavljeno igde od strane organizatora.. Pomisljam jel ovde mene neko zeza.. Stizem gore, nema mesta za 400 ljudi, na finisu, jurimo bilo gde da spustimo stvari na jednoj raskrsnici i vodopadom pored puta.. e onda obuvam patike, navlacim opremu i jedem rol virslu u isto vreme.. sa zalogajima, trcim u toalet pa na start na koji stizem knap, uzimam gps, traumirana i ne spremna na cinjenicu da ce svi gledati gde trcim.. Prvi put stavljam to sranje, i krecem, 1,2,3, super, lagano, i tacno uz paznju na detalje. i onda 4 ispod kamena,a ja prolazim izmedju dva kamena na 2 m od nje, onda nastaje kampovanje jer mi nista nije jasno znam da tu treba da bude a nema je, izvidjam okolinu da bih bila sigurna da li sam tu, tj sumnjam u sebe... nalazim je posle 10 min besna, bas tu gde sam i bila, tj dva metra nize.. nize se grska na 5 jer pocinjem da jurcam misleci na vreme.. shvatim da mi jurcanje nece pomoci vracam se na taktiku lagano i tacno, 6 , 7 sve precizno, polazim na 8. i gubim patiku, divno odvalio se i djon, sa nizom histarije pocinjem bosa da trcim po kamenjaru, ne ide, i onda okret karte za 90 stepeni i na cilj.. Marija ti si maler, shvati to, nece te i to ti je to.. Onda dva dana smaram ljude oko sebe depresivna, kako necu ni na Kopaonik , ni na SEEOC, kako ja nisam za ovo.. Dodjem kuci , naspavam se, razmislim o stvarima koje su me dovele do nespeha, odlucim da ih eliminisem iz svog zivota i misli, odem na trening, pustim muziku, opustim se, istracim se brzo da iskalim negativu, ustanem, i kazem sebi moras dalje ali na drugaciji nacin!! To ti se samo vraca jer nisi postovala svoj sport, i bila lenja da upijas znanje, radis na popravljanju svoje tehnike citanja karata, na svom samopouzdanju .. Rasturi slagalicu, i pocni iz pocetka, sad bar znas koji ti deo fali !!

31.05.2014 Prvenstvo Beograda u planinskom trcanju, Kosmaj, 1. mesto

U subotu 31.05.14 na Kosmaju, nadmak Mladenovca, odrzana je planinska trka. Na ovoj trci sam ucestvovala prvi put prosle godine, i bila sam odusevljena trasom, atmosferom i organizacijom, pa sam se potrudila da je i ove godine ne propustim. Sem sto sam ove godine dosta fizicki spremnija, tako da stazu od 20 km, 640 m uspona, nisam ni osetila.. Staza je bila kvalitetne koncepcije, podloga se menjala od tucanika, preko sumskih puteva, blatnjavih stazica, i asfalta. Konfiguracija je isla od nizbrdica, uzbrdica, kretnja izohipsom. Predeli prirode su bili divni, vazduh cist, ma uzivancija :) Pre svega nisam zurila, uzivala sam u trci, i predelima koji su se nizali.. Cilj mi je bio da celu stazu istrcim bez stajanja, a brdo izvucem sto je moguce bolje.. Isla sam na 1:45 min , medjutim imala sam malih problema jer sam par dana pre toga razbila nokat na nozi, pa sam nizbrdice isla mnogo sporije nego sto je bilo logicno, jer me je nokat boleo kako sam se oslanjala na prednji deo stopala na nizbrdicama, pa je vreme malo vece 1:54:15 .. tempo trke je : 5,7 min po km.. Strategija mi je bila da ne dozvolim sebi da se umorim, sto je podrzumevalo da trcim tempom koji mi je dozvoljavao normalno disanje, bez prevelikog umora. Logicno je da sam zelela , mogla sam da smanjim vreme, i da idem na 1:45..Mozda bih na to isla da sam oko sebe imala nekoga , ali sam nazalost svih 20 km trcala sama u tisini, pa mi je atmosfeta dozvolila i da se opustim malo :) Psihicki sam imala dobru pripremu jer na ovako dugim stazama, ono sto je najbitnije je psiha a ne snaga , to sam potvrdila i prosle godine na ovoj trci. Bitna stvar je sto mi se tokom trke nisu javljali grcevi, niti su mi noge bile teske, a dan posle trke nikakvu teskocu u misicima ne osecam, sto mi je potvrdilo da sam uradila dobru primpremu i podlogu za treninge koji pocinju od 1. juna. Trenutna preokupacija su mi ispiti, a nakon toga Strumica open 26. juna, pa Kopaonik open 10. jula, izmedju ovih trka a zavisno od slobodnog vremena planiram da istrcim i zensku avanturisticku trku na Staroj planini.

Rezultati
:https://word.office.live.com/wv/WordView.aspx?FBsrc=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fdownload%2Ffile_preview.php%3Fid%3D532766976846678%26time%3D1401655232%26metadata&access_token=100006562386804%3AAVJm1rC2y6rc3XagB3bMJ_Stsotuqf6ehKDqBuO6QDacFg&title=REZULTATI+-+Otvoreno+prvenstvo+Beograda+u+planinskom+trcanju+31.+maj+2014..docx
 Fotografije:

11.05.2014 Prvenstvo Srbije u Sprintu, 2. mesto, Beograd

Na terenima oko Konbank Arene odrzana je prepodne kvalifikaciona trka, gde sam zauzela 1. mesto u mojoj grupi, a 2. mesto ukupno.. Bile smo podeljene u 2 grupe, od kojih je prvih sest islo u finale. Trku sam istrcala lagano, znala sam da nemam potrebe da brinem i da cu se sigurno naci u finalu. Dosta sam pustala korak napred lagano, i cuvala snagu za finale.. U finalu trka je bila vise nego zanimljiva, medjutim videla sam da od umora ne mogu da razvijem tempo kojim sam planirala da istrcim. Dosta sam vremena gubila na gluposti, ne sigurnost da li sse krecem pravim koridorom, plaasila sam se diskvalifikacije.. Na kraju sam zauzela 2. msto, 8 sekundi iza prvoplasirane , gde je trece plasirana zaostajala zamnom samo 15 sek. Da sam znala da ce sekunde odlucivati, sigurno se na mnogim kontrolama ne bih ponasala onako kako sam se ponasala na trci. No vidi se i u muskoj elitnoj kategoriji gde s isto sekunde odlucivale, koliko je trka bila zanimljiva. Moram da naglasim da ja nisam fizicki spremna onako kako zelim da budem, ali da mi ove dve trkee nisu pale nimalo tesko ni fizicki ni psihicki. Sa dosta samopouzdanja sam ih istrcala, a sa malo istrosene enrgije... Zadovoljna sam, ovo su samo pocetci mojih planova :)

Rezultati kvalifikcione trke:
https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=forums&srcid=MDk1NzIwNTg3OTkxNzgyOTU3MTgBMTE4OTMwNDYxMjIwMzE3ODMxNTQBVnNUQ1NGN2hyUlFKATQBAXYy

Rezultati finalne trke:
https://docs.google.com/viewer?a=v&pid=forums&srcid=MDk1NzIwNTg3OTkxNzgyOTU3MTgBMTc4NjQwMDA2Njg1MTc1NTUwODEBaXRCUFpDZmlBWlVKATQBAXYy

Slike proglasenja:

04.05.2014 Prvenstvo Srbije na srednjoj distanci 4. mesto, Samanjac

Posto sam vece pre trke odlucila da cu ici, to govori dovoljno o tome koliko nisam bila spremna, mada bolje i da nisam odlucila. Nisam imala strah od terena, i svoje sposobnosti citanja karte, jer sam odmah sebi razjasnila da cu trku ici precizno u milimetar, i da ukoliko budem imala bilo kakve nedoumice prilikom pracenja karte, stajem, da ne bih srljala dalju u gresku.. Do 4. kontrole sam isla precizno, sa dosta dobrom brzinom kretanja s obzirom na kamenit teren, od 4. ka 5. kontroli je pocela jaca kisa, samim tim i magla, svesna sam bila da sam se okliznula, znam i tacno gde, pala, srela Milorada Stanojkovica iz Jasenice, i krenula sa njim dalje . Medjutim sam osetila vrtoglavicu, mucninu, i izgubila ga iz vida zbog magle, sela sam, pomislila sam da mi je problem sa secerom, nastavila sam vuceci se jos 3 kontrole, po mojoj proceni mislila sam da se ne krecem toliko sporo, medjutim po splitovima sam se i iznenadila koliko sam vremena ja hodala, pokusavajuci da krenem dalje normalno.. STigla me je grupica konkurencije, njih 4 ili 5, ne znam ni sama, odmah sam videla da je Sladjana Jovanovic na celu, a ostalo vozic, sto me je jako iznerviralo.. Cula sam jednu od devojaka kako govori drzite ih, hoce da se odvoje. Nikome e nisam pozalila da mi je lose, jer pre svega ni sama nisam znala sta mi se desava. Posla sam sa Sladjom jakim tempom, sa ciljem da rasturim vozic,, mozda iz tog besa, dolazi i ta moja snaga. Pri ulasku u finish, cim sam stala vise nisam videl nista, zadnje sto saam videla je krv po casama dok sam uzimala vodu, znaci totalni mrak pred mojim ocima a dalje. Nisam osecala hladnocu ali sam strasno drhtala, ne znam ni sama zasto. Ruku sam povredila, jos na mestu gde sam pala, ali krv tokom trke nism videla, jer je na mestu ubodne rane mogla samo da tece ka dole.. I to se cudo zavrsilo, ja sam vec 4. dan posle povrede sa previjenom i fiksiranom rukom pocela da treniram. Trenutno imam povremene bolove u tetivi pri nekom radu.. Poenta ove price je da sam ja zauzela 4. mesto, sto mi se nimalo nije svidelo.. Ali moja trapavost je izdominirala na ovoj trci.. Ne mogu da kazem da sam lako podnela ni ovaj poraz, ni to sto sam naucila da pisem levom rukom, ali sam i te kako bila spremna da ga demantujem na Prvenstvu Srbije u Sprintu

26-27.04.2014 Metropole jugoistocne Evrope ; 33. Memorijal cika Duska Jovanovica , WRE trka i PSK

26. -27. 04.14 odrzano je medjunarodno orijentiring takmicenje ,srednja i duga distanca na terenima Cibutkovice. Trke su bodovane za WRE svetsku rang listu , i PSK prvenstvo Srbije u kombinaciji.
1. dana odrzana je srednja distanca 3 km, 260 m, 10 k.t. po meni ne toliko fizicki teska trka, koliko mi je tehnicki bilo ne moguce da istrcim kako treba. Tereni nusi tehnicki bili teski koliko sam ja bila nesigurna i dekoncentrisana vec na startu. Ta moje nesigurnost u sopstvene varijante i u sopstvenoo citanje karte me je i kostala gresaka. Greske nisu bile toliko velike, ali dovoljne da ostvarim 6. plasman
2. dana odrzana je duga distanca, 6 km, 335 m, 14 k.t , koja je bila dosta teska, fizicki napor sam osetila, kao i nedostatak pripreme na uspone, na koje cu se usresrediti malo vise od sada. Sto se tice tehnickog dela zasigurno sam imala vise sigurnosti u sebe nego prethodnog dana, medjutim na dugim varijantama sam dosta menjala misljenje kao i putanje kretanja. Pre trke sam bila jako raspolozena za trku i imala sam zelju da sto pre udjem u sumu sto mi se nije skoro desavalo. Posle trke sam zauzela isti plasman 6. mesto, kojim sam ne mogu da kazem zadovoljna ali mogu da kazem da je realan i da takav rezultat i mora i treba da bude s'obzirom na moju trenutnu spremnost fizicku i psihicku. Zakljucujemo da su rezultati oba dana konstantni, sto znaci da su jasno istakli gde se trenutno nalazim. Gledajuci startne liste sa Vukasinom, komentarisali smo, na sta sam ja njemu rekla da cu biti 6. , i nabrojala devojke koje ce biti ispred mene, naravno sve sam i pogodila, sto objasnjava da sam sebe dobro procenila, kao i konkurenciju, sto ce mi olaksati naredne pripreme.
Jeste bilo i previse uspona i blata, i neprohodnog terena, ali to su uslovi koji nas konstatno prtae tako da kada se oni znemare, jedno lepo iskustvo sam ponela sa sobom, dosta ce mi znaciti ovaj rad sa kartom, i radicu dosta na sebi da na Kopaoniku ostvarim jako bolje rezultate. Svesna sam da brzina mog kretanja i trenutno moje citanje karte ne mogu doneti kvalitetnijem rezultatu od ovoga, ali sam takodje svesna da mnogo mogu da ucinim da to promenim do Kopaonika i SEEOCa.
Rezultati 1. dana:

Rezultati 2. dana (samo takmicarki koje su zavrsile celu stazu)

Karta terena:

Proglasenje WRE trke:

13.04.14. Larina trka, Sumarice-Kraguujevac 2. mesto u zenskoj elitnoj kategoriji

U nedelju 13.04.2014 u Sumaricama-Kragujevac, odrzana je tradicionalna Larina trka , u znak secanja na nasu malu Laru, u organizaciji naseg kluba OK Jasenice. Duzina staze bila je 4,7 km, sa 100 m uspona, optimalna duzina kretanja iznosila je 6,2 km, vreme za koje sam istrcala je 44:50, zauzela sam 2. poziciju iza prvoplasirane Dragane Dokmanovic sa vremenom 37:50.
Lepa trka sa kojom sam zadovoljna, malo vece vreme zostatka za prvoplasiranom, jedna greska na samom kraju na predzadnjoj kontroli od 3 minuta, jer sam se isvise opustila  na kraju bez prevelike paznje usmerene na kartu, jer mi se teren ucinio isuvise lakim, takodje me je povukla guzva ljudi koji su sa svih strana trcali oko mene..
 Zadovoljna sam pre svega jer sam zadovoljila svoje neke ciljeve, a to je da uskladim trcanja sa svojom mogucnoscu i znanjem citanja karte, to znaci da nisam gresila, nisam imala potrebe da stajem da bih gledala kartu, nisam jurcala , pa se zatim trazila, niti pretrcavala kontrole, vec imala jedan ustaljeni ritam trcanja bez stajanja koji je pratio moje citanje terena . Uspela sam da svoje greske svedem na minimum, mozda sa malo vecim vremenom, ali ne umorena i ne preforsirana sam usla u cilj.
 Smatram da mi je ova trka donela dosta samopouzdanja za sledece trke, i dosta dobru logiku kojom sam odlucila da se vodim od sada, kako bih do svojih ciljeva dosla uzlaznom putanjom.

05.04.14 Sprint Medakovic 3. mesto , 06.04.14 Sprint Miljakovacka suma ne zavrsena trka iz licnih razloga

U subotu 05.04.14. je odrzana sprint trka na Medakovicu , po meni jedan od lepsih terena za sada, zadovoljna sam bila koncepcijom staze , tacnoscu karte, i lepotom terena. Usla sam u trku lagano, nisam trcala nekim jacim tempom, zbog prolaza, moja trenutna pismenost i spsobnost citanja karte nije na nekom zavidnm nivou, tako da mi to i ne dozvoljava da trcim brze. Na jednoj jedinoj zamci, kao i mnogii ja sam pala na nju, naime kameni zid neprelazni bio je toliko visok, a na karti nije odavao takav utisak i mamio, obilazenje okolo zida oduzelo mi je neko vreme, po mojoj proeni 1 minut do 1: 15 maximum, po nacinjenoj gresci usporila sam mozda zbog ne sigurnosti u svoje dalje citanje karte ili straha da cu ponovo pogresiti.. Sve u svemu lepa, lagana trka..

U nedelju 06.04.14 odrzna je "sprint'' trka na Miljakovcu, tacnije u Miljakovackoj sumi.. Otisla sam opremljena u dresu sa kratkim rukavima, atletskim patikama kako obicno nastupam na sprintu, i kamasnama koje je organizator naglasio.. Organizacija je bila odlicna , staza lepo koncepirana, medjutim, trebala se mi kamasne i na rukama, i na vratu, licu.. Kontrole su bile mahom rupe, iskopane neke i rucno, u gustom zelenom predelu sume, od kontrole do kontrole se koristio azimut, kroz zelenu vegetaciju, sto znaci da greska od 5-10 metara je znacila da nema sanse da ubodete kontrolu i vidite rupu sa te razdaljine. Na terenu su bili tragovi vozila koja su izvlacila posecena stabla, tako da se nije moglo razjasniti da li su te stazice ucrtane na karti.Nisam znala da li gledam kompas, brojim korake, a ni kako da ih brojim, kad se provlacim kroz grane i stitim lice rukama, puzim, preskacem..Takodje sam razgovarala sa svojom koleginicom iz elitne kategorije Draganom Dokmanovic gde mi je devojka rekla da je i ona prve 3 kontrole isla preko 15 minuta, gde je ukupna razdaljina iznosila do 600 m maximalno. Prve dve kontrole sam ubadala i to jedva, na trecu sam krenula, i psihicki shvatila da ovo zrtvovanje kroz ove grane, posekotine, ne vode nicemu.. Otrcala na cilj, otkucala cip, diskvalifikovala samu sebe, i otisla da iskoristim lep dan i uradim trening sa malim usponom putevima te sume. Istrcala sam 6,5 km za 32 minuta, istegla se i otisla na ispit.. I dalje se cudeci kako ja nisam shvatila da ne treba da trcim, cim su i pojedini elitni takmicari dosli samo da gledaju trku sa cilja. Idalje tvrdim da rec Sprint, oznacava brzu trku u urbanom delu, ili ti travnatoj uredjenoj povrsini, parku, gde pobednicko vreme u kategorijama iznosi od 12-15 minuta, a ne kao u zenskoj eliti 39 minuta

Moj trenutni nacin i koncept TRENIRANJA i priprema

Moj trenutni koncept treninga sadrzi 4 * u nedelju dana treninge vezbe snage u teretani , i 3* nedeljno treninge trcanja , bez trka, vikendi su rezervisani za atletske i orijentiring trke, a ukoliko ih neke nedelje nemam u planu, taj vikend iskoristim za odmor.
Ponedeljak: 1. Trening Teretana, Vezbe snage gornjeg dela tela
                   2. Trening Deonice Stadion
Utorak:       1. Trening Teretana,Vezbe snage nogu
Sreda:         1. Trening Duzina, Najcesce bedem, a ukoliko za vikend imam trke onda trening od petka                                                         Brda, spojim sa treningom Duzine , i sprovodim ga na Jezeru
Cetvrtak:     1. Trening Teretana , Vezbe snage gornjeg dela tela
Petak:          1. Trening Teretana , Vezbe snage nogu
                   2. Treening Brdo, Jezero

Do skoro sam izbegavala Teretanu kao i svi trkaci , dok nisam shvatala pravi efekat , uz savete strucnih ljudi, koji utice na nase misice, i koliko ona ima bitan faktor u izgradnji osnove za razvijanje brzine i izdrzljivosti.
I jako sam zadovoljna poboljsanjem svoje misicne snage, jako lakse sada podnosim teze traninge, za koje bi mi pre bila potrebna duza priprema i podloga, takodje sam zadovoljna svojom telesnom masom, koju vise ne gubim naglo pri jakim treninzima, cak sta vise sam i nabacila 4 kg za mesec dana..
Trenutno pokusavam da razvijem svoju brzinu i preokupirana sam time zbog sprinteva koji mi prethode, kao i da savladam uspone i naviknem se da sam atletske staze predjem na sumske terene, jer sam svesna koliko me uspona ceka na Kopaoniku, pa zelim da ga nasmjano docekam. S' obzirom da se dvoumim da li cu trcati Beogradski polumaraton, ili Trke na Rajcu koje mi se boduju za WRE (svetsku rang listu) i PSK 4. kolo, trenutno sam u dilemi da li povecati duzine ili ostati na trenutnim..
 U detalje treninga necu ulaziti , to vam nedam da znate :)

Beograd Open 29.03.14. Verovatno ce ovo biti najcitaniji post..Kako na Sprintu u Srbiji izgubiti plasman, zivce, i svasta ostalo sto cete procitati..

U subotu 29.03. odrzana je Sprint trka u Zemunu (Gardos), koju sam ja planirala da razvalim, s'obzirom da sam u fizicki odlicno spremna. Odlazim na trku, sa zuljevima, i ranama nastalih od njih po nogama na prethodnoj trening trci na Babama, sve sam to lepo isprevijala, na bol sam se navikla, tako da nisam imala namere da stanem i da me oni sprece, makar litar krvi izgubila.. Takodje posle 4 i po sata na ispitu, i rada na zadatku od 15 stranica a4 formata, krecem na trku.. i da zlo ne cuje odlicno se osecam na zagrevanju.. Medjutim ulazim polako u trku, rezervisana ne iskustvom trcanja na toj karti, i savetima drugih o terenu.. Po splitu se izrazito vidi da su mi sva prolazna vremena na 2. mestu, iza Veronike Minoiu, sto mi je bila i dovoljno, tu takmicarku nisam ni ocekivala ni zelela pobediti, sve do TADA, kada se desava MOJA greska, nastala ili se nadovezala na gresku ORGANIZATORA.
Pojasnicu, ili cete vec sve sami shvatiti kada pogledate kartu.. Moja greska je jer nisam stazu gledala unapred, da bih shvatila i izbegla zamku preplitanja a to nisam mogla da uradi zato sto je trka isuvise brza bila, i zahtevala svaku paznju na put kojim se krecem zbog niza stepenica,, videcete u prilozenom.. A greska organizatra je u nepravilno, ili nepropisno nacrtanoj stazi na karti, kao i preplitanju linija, tako i u obelezavanju rednog broja kontrole na mestu gde nije vidljiv broj.. Cenim da je organizator kompijuterski nacrtanu kartu samo istampao, bez detaljne analize i obrade, stoo je jako velika greska jer se nije stavio na mesto trkaca i razmotrio kako se ta njegova greska moze odraziti na pojedince..
Mozda ja nisam duzna da gledam kartu unapred, to je moje pravo, ali organizator je duzan da po pravilu nacrta kartu.
i tako ja sa 5. kontrole, cija se putanja ka 6. kontroli preseca sa putanjom i od 9. do 10. Kako su 6. kontrolna tacka, i 9. u neposrednoj blizini, i njihove linije ispreplitane, brojevi slicni i jedno pored drugog, ja posetim 9. umesto 6. Kao sto rekoh u neposrednoj blizini, ali izmedju njih brdo, i niz stepenica, znaci jedna na vrhu druga u podnozju, tacnije bilo mi je potrebno 3 minuta da se popnem do vrha, shvatim da je to 9. i sidjem do dole. Tu mi je pomoglo prisustvo Veronike, daa shvatim da nesto nije u redu, ne moguce mi je bilo da sam je stigla na 9.. kontroli, koliko sam se ja iznenadila svojom gresskom toliko se ona iznenadila sto sam je stigla. Naravno tu nastane poplava besa, srecom to se nije odrazilo na ostatak trke, ali sam odmah znala da toliko vreme ne mogu nadoknaditi brzim trcanjem..
Ko je kriv za moj plasman od 5. mesta, a ne 2. i za moje izgubljene bodove za Prvenstvo Srbije u konbinaciji nisam htela da dokazujem, niti da pisem zalbe, jer smatram da organizator niti bilo ko ne bi namerno napravio gresku, jer KO RADI TAJ I GRESI. Tako da smatram da jedna primedba moze uticati na organizatore da na dalje obracaju vise paznje na trkace i pruze im kvalitetnu trku, kojom ce biti zadovoljni, i nece morati da tumace stvari i dobijaju eksploziju nervoze, vec istrce i uzivaju u njoj.
A ja cu naci drugo mesto da svoju spremnost ispoljim.

U prilogu mozete videti split vremena i ono o cemu sam govorila, kao i kartu i gresku koju cete uociti , nazalost organizator jos nije izbacio karte, pa sam sama slikala, nadam se da se dobro vidi

http://orienteeringonline.net/SplitTimes.aspx?CompetitionID=1233

22.03.2014 Univerzitetsko prvenstvo Beograda Orienteering trka 1. mesto .. 23.03.2014 Spring Rolls Atletska kros trka 3. mesto

Sto se tice Univerzitetskog prvenstva, duzina trke je bila 2,3 km, optimalna duzina oko 3000 m, moje vreme na trci je 14:07, drugoplasirana iza mene ostvarila je rezultat 15:47 .Otisla sam odmorna, trka je bila tehnicki laka, fizicki sam istrcala tempom kao da trcim trku na 5000 m.. Nisam dala svoj maximum, jer nisam drzala kartu u ruci od jula 2013 god, pa sam usla u trku malo rezervisana, svesna da me i najsitija greska moze mnogo kostati, sa slabijim tempom trcanja. Takodje je bilo mnogo ljudi i dece na stazama, koje mi je ogranicavalo kretanje, i odvlacilo paznju. Bez gresaka, bez nekog velikog umora, bez ake konkurencije koja bi mi zadavala tremu, dosla sam do 1. mesta..
Sto se tice Spring rollsa, 8000 m / 40:31, 250 takmicara, guzva, sparno vreme, imala sam srecu sto sam zauzela mesto u prvom redu starta, ustedela na vremenu, i izbegla laktanje. Trka je krenula brzo 4: 30 min/km, moja prva 2 km su bila brza od mog planiranog vremena po km, znala sam da sam umorna, i da mi je to 6. dan fizicke aktivnosti bez pauze, kao i da cu imati problema sa grcevima tokom trke. Smanjila sam brzinu na 5 min/km, sto mi je prijalo. Jedna devojka me je zaobisla na samom startu i trcala jaci tempo, dok me je druga prestigla kada sam usporila na 3 km. Nisam se obazirala na plasman, vec na gomilu muskaraca oko mene koji su sujetno pokusavali da me zaobidju :)  posto nijedne devojke vise nije bilo u blizini, znala sam da imam dobru poziciju.. Kao sto rekoh imala sam grceve, stajala sam cetiri puta tokom trke kako bi se istezala, zbog toga je vreme po mojoj proceni malo vece od mog planiranog. Takodje je podloga bila nasuta tucanikom, u konbinaciji sa sumskim izoranim putem, sto nije dozvoljavalo opustanje da ne bi doslo do povrede. Tako ja dodjoh do 3. mesta

Pripreme za predstojecu sezonu i planovi

Pripreme za sledecu sezonu, koja samo sto nije pocela , sprovodim po planu. Trenutno se moj plan treninga sastoji od 5 treninga nedeljno, i svi se odvijaju iskljucivo u teretani zbog mojih povreda koje zahtevaju postepen prelazak na neravne i tvrde podloge, svaki trening se sastoji od trcanja i vezba snage. Priznajem da dosta vise paznje posvecujem radu na povecanju misicne snage, ali pokusavam da ne zamarujem trcanje i da ga minimum 3 do 5 puta nedejno sprovodim.. Od svjih ciljeva u sledeceoj sezoni, i od svjih mogucnosti izdvojila sam par orijentiring trka Prvenstva Srbije koje ce mi pomoci da se vratim u reprzentativni tim, i par trka koje se boduju cime cu moci svom klub da donesem bodove, kao i par WRE trka, kako bi popravila svj plasman na Svetskoj rang listi. Od atletskih trka izdvojila sam par polumaratona koje cu istrcati, za sada su tu 5 polumaratna, od kojih je najvazniji Beogradski, dok ne nadjem pravi Atletski klub sa kojim cu moci da ostvarim ozbiljnu saradnju , i obostrane interese. U planu imam i maraton na Tari, kao i par planinskih trka, ccisto za svoju dusu :) Evo jednog danasnjeg laganog treninga, dok moja konkurencija trci u Portugaliji, ja im se diskretno spremam sa iznenadjenjima kao deda mraz... Znam nisam se promenila ni malo :) Ali bas i necu :)