Translate

понедељак, 02. март 2015.

Mediteranski Sampionat - Israel - dve bronzane medalje

Nakon povratka sa Mediteranskog sampionata koji je odrzan u periodu od 19-21.02.15. u blizini grada Nazaretha, odlucila sam da sacekam da utisci slegnu, pa ih tek tada iznesem. Ekipa koja je isla u sastavu Nikole Bilica i mene, ocigledno je da je ostvarila najvece rezultate do sada na Meditranskom, to je cinjenica (u koju se mozete uveriti analizirajuci rezultate prethodnih godina, gde je svako imao svoju sansu, mozete videti i kako ju je iskoristio) i kojom svi trebaju biti ponosni i radovati se, jer nas cilj kao takmicara je i da razvijemo ovaj nas sport koji volimo.  Objasnila bih neko moje ponasanje 2012. godine i jedno moje suprostavljanje tadasnjem selektoru kako bih vam uporedila ono sta sam sada dozivela nakon povratka. Naime, ja sam zbog obaveza i predavanja vikendom posecivala samo 20% trka, i na tim trkama ostvarivala odlicne rezultate, ocekivala sam da tadasnji selektor mene uvrsti za odlazak na seeoc, a ne moju konkurenciju koju sam tada dobijala po 10 min najmanje. Bila sam besna, smatrala sam da me niko ne razume i da postoji protekcija, dok jednog dana nisam sela i porazgovarala sa tim covekom i shvatila da sam jos uvek dete koje njegov posao nije razumelo kao ni pravila po kojoma je on vrsio selekciju. Ja sam tada zelela samo najbolje za svoj tim, bilo mi je krivo sto nisu uzele medalju na stafeti, i za sve sam krivila ne konkurenciju, jer su mi to prijateljice bile tada kao i sada naravno, vec tadasnjeg selektora. Ne smatram da sam mnogo odrasla sada, ali mi je jedan otvoren razgovor bio potreban da uvidim stvari koje nisam razumela i priznam svoju gresku i tvrdoglavost. Nasuprot tome odabir mene za odlazak, i osvajanje mojih medalja mnogima nije donelo radosti, ne znam da li su  kivni na selektora, ali konkretno su pokazali ljubomoru i netrpeljivost prema meni, sto smatram da je sramota i tih osoba licno i nas kao zajednice. Nije mi prijalo da trpim kontakte pojedinaca pred trku i dobacivanja na trkama u Srbiji pred polazak, a posebno mi je tesko palo to sto nakon povratka nisam imala sa kim da proslavim i podelim svoj uspeh. Odnosno imala sam drage ljude kako iz svog kluba tako i iz drugih, ali ne i nekoga od koga sam to ocekivala. Pokusala sam da vam objasnim moje nezadovoljstvo i nezadovoljstvo drugih, kao i razliku. Naravno da nisam dozvolila da me bilo sta dotakne dok sam bila tamo, ostavila sam  razocarenje za povratak.. Razliku izmedju mene i dokaz da sam covek u odnosu na njih, dacu vam u sledecem postu, da se ne bi vec sada dizala prasina oko sledeceg nastupa reprezentacije, do kojeg je pojedinima vise stalo, nego do koristi tima, i koji sa nestrpljenjem iscekuju ishod, meni poznat. Posto zavrsih partove iza zavesa kojima se bavimo jer smo bagra iskvarenih ljudi, i svi su losi sem nas samih, a nase zadnjice ne vidimo jer su nam iza ledja, ovim stavom ne vredjam nikoga vec i sebe uvrstavam, pocecu sa stvarima vezanim za najbitnije, a to su trke:
Sprint:
Nakon prespavane noci, odmorni odlazimo u mali gradic Sarid, na jednom velikom brdu. Vreme nam je bilo pljuskovito, toliko da je i Silja bio mokar dok je istrcao da nas saceka u finisu, a nas nema i nema po planiranom vremenu pobednika.. Evo i zasto, teren je bio dosta zahtevan tehnicki, a podloga van stazica nije omogucavala razvijanje brzine, pljuskovi su dodali car brisanja karte o dres kako bi procitali sve detalje, dosta uspona s obzirom da se radi o sprint trci, isla sam na pola snage, ali pametno, tako da mi se ta odluka isplatila. Osvojila sam 3. mesto, sa zaostatkom od 2 min iza Anne Serrallonge prvoplasirane. Iznenadjena dobrim rezultatom.
Long:
Sada je vec moj nastup bio dosta psihicki opusteniji i sa dosta samopouzdanja, jer sam videla gde se nalazim u odnosu na konkurenciju. Vremenaki uslovi, raznorazni od snega u Nazarethu, do kise na startu, sunca na stazi i kise u finisu..Dosta zanimljiv teren, raznovrstan, zadovoljavajuca koncepcija, na ovoj trci me je izvukla varijanta na dugoj deonici, izabrala sam kracu sa usponom, a Nidza dugu bez uspona, vremena su nam bila priblizna, sem sto je on cepao na putu, a ja se pela blatnjavim stazicama. Podloge na ovoj trci su bile od peska, do blata i jednim delom podvodnog tla. Ono sto me je iritiralo je gomila goveda gde moram da usporim tempo dok ih zaobilazim jer trce kao lude oko mene, i bodljikava ograda koju sam preskakala 7 puta. Zadovoljna sam ovom trkom , imala sam malu gresku na samom pocetku u krugu kontrole, nista strasno da bi me remetilo. Rezultati su bili slicni ja sam ostala na trecoj poziciji.
Middle:
Jako lep i zanimljiv teren, poluotvoren, sa gustom promenom vegetacije, i kameno poplocanim tlom. Ali sa takvom organizacijom da je i meni i takmicarima koji su startovali kada i ja trka propala zbog njihove nemarnosti. Naime jedna kontrola je bila pomerena i van svog mesta, a druge nije ni bilo. Tu sam napravila ogromnu gresku, nisam imala samopouzdanja u sebe, i produzila dalje, vec sam nasela. Biti kivan u sred trke, nakon nje a i sada je normalna reakcija ljudi, koji su dolazili na cilj iznervirani. Rusi su cak pisali i zalbe. 
Organizacija:
Evo nekih stvari i gresaka, pa procenite gde vodi ne razvijanje sporta u nekoj zemlji, mozda vam probudi svest da umesto svoje zadnjice pocnete gledati i druge:
- startne liste nisu formirane prema WRE bodovima, Izraelka nema na startnim listama, startuju kada im odgovara da se slepaju,
- takmicarke gledaju katre pre starta krijuci se po sumarcima, dva puta su vidjene,
- middle distanca je odrzana na razmeri 1:7500, van svakog standarda
- neposedovanje kontrole i pomeranje ostalih od n.n. lica na tako bitnom takmicenju 
- na Sprintu preklapanje na karti se ponavlja cak 12 puta, nepravilno nacrtane staze, kao i na jednoj nasoj trci koja je imala samo dva, pa je mene kostalo plasmana, uporedjujem vam da vidite o kolikoj se greski radi
- nacrtana dva osvezenja na stazi, a na terenu nema ni kapi vode, ni casa, ma nicega..
- nedovoljno informacija u takmicarskom centru o bilo cemu, ustvari oni to nisu ni imali, vec smo jurili zenu koja je zaduzena za to po naselju.
- neobelezen put do terena gde se odrzavaju trke, verovatno smatraju da poznajemo izrael, i da necemo lutati, srecom pa je Silja imao dobre navigtore, Nidza i ja smo sve pogodili i nismo kasnili nigde
- neznanje da se wre takmicari proglasavaju, kao i da se proglasava prvih 6. ljudi nisu ni spremili to proglasenje, pa su procitali prvih troje, i dodelili im nista
I niz drugih stvari, kojih mi je muka da se prisecam, ako se ne probudimo, zivecemo nemarno kao ovi ljudi, koji imaju dobru volju za napretkom ali su obasuti neznanjem. 
Rezultate mozete pogledati:
http://israelorienteering.org/2015-mco/