U nedelju 24.08.14 na Fruskoj Gori odrzano je Prvenstvo Srbije na dugoj distanci na kojoj sam osvojila 1. mesto, i trka za Svetsku rang listu na kojoj sam osvojila 3. mesto. Ne mogu reci da sam iznenadila sebe rezultatom, jer nisam iznenadjena znala sam da to mogu da postignem da sam htela, jedino sto u ovoj prici nije logicno jeste da ja nisam tezila ovim plasmanima, i nisam dala sebe ni 70 %.. U ovu trku sam usla koncentrisana, i tezila sam da je tehnicki inzvaredno odradim kao trening jer bi to uticao na moju sigurnost pri trkama na SEEOCu, na to sam se i koncentrisala.. Nisam imala tremu, tenziju, niti opterecenje koje sam primetila kod svoje konkurencije i na startu i na stazi dok sam ih sustizala, to je bila moja prednost na ovoj trci. Sve ovo sto sam osvojila ove godine, bili su neki moji strateski planovi za naredne godine.. Posto sam odlucila da se aktivno vratim na orijentiring i u reprezentaciju nisam dozvolila sebi da moje zelje i planovi budu nesto vise no realni, tako da su svi ovi uspesi i trofeji po meni dosli prebrzo, ali to je sigurno najbolji pokazatelj mog ozbiljnog rada. I sigurno je da ce se moje ambicije dok zimus budem pravila planove za dalje povecati. Vraticu se na trku, duzina mi nije predstavljala problem, usla sam koncentrisana i uspela da je odrzim do kraja, tehnicki precizno odradila sav posao bez vecih gresaka od 1 min, fizicki dosta lagano istrcala, bez iscrpljivanja i veceg umora. Vec na 3. kotroli stigla sam Dragu Maksimovic, Ivanu Babic, Radmilu Suljagic, Mariju Veljkovic od po 3, pa do 15 minuta.. Nisam gledala konkurenciju, zaobisla i posla svojim putem. Prvih 300 m sa mnom su isle Rada i Ivana. Na usponu se ekipa raspada i Rada nastavlja sa mnom ostatak staze. Nisam imala problem sa tim sto sam imala takmicarku koja trci pored mene, jer nije postojalo komunikacije koja bi ugrozavala ni mene ni nju, niti je to uticalo na moj tempo ni odluke. Na putu ka 5. kotroli stizu me dve Bugarke po 3 i 6 min.. Pokusavaju da me iziritiraju, podizu neki tempo , protrcavaju pored mene kao da su na sprintu, okrecu se, gledaju gde sam, i onda se naravno kucaju 20 min .. Overavam kontrolu na 50 m od njih i odlazim dalje, uopste ne razmisljajuci o tome da li me stizu ili su vec otisle.. I tako se jedna solidna trka zavrsava, i ja postajem sampion drzave na dugoj distanci. Bice mi cast, zadovoljstvo, i izazov da sledece godine branim svoju titulu. Meni je trebalo vreme da shvatim gde gresim, sta su moje prednosti a sta nedostaci, pocela sam da radim na svojim greskama i nedostacima, polako ih otklanjam, pokusavam da napravim jedan sklad, i po svemu sudeci vidi se da sam dobro proucila i upoznala sebe, kao i da sam na dobrom putu. Da napomenem, ustvari, pobedila sam jer sam imala profesionalni tretman i pripremu (od strane clanova mog kluba) pred tako vaznu trku. Tanja i Mars su se pobrinuli za moje pripreme vece pred trku, oni su to tako profesionalno odradili, i njihov trud se isplatio, znaci delimo uspeh, no da bih ja bila u potpunosti samouverena u sebe tu je zaduzen moj drug Sava (moja podrska i psiholog) :D I tako ja imam moj strucni tim koji je uz mene (bolji nego Djokovic) ;) Trenutno sumiram utiske ove trke, analiziram, i psihicki se koncentrisem za Prvenstvo jugoistocne Evrope.. Necu vam reci koji su mi ciljevi na tim trkama, jedino cu vam reci da su realni , da se ne zasnivaju na uporedjivanju sa drugima, i da cu dati sve da ih ostvarim :D
