U organizaciji mog kluba u periodu od 14-21.07.15 odrzano je takmicenje Kopaonik open, a nakon toga Kopko O-kamp. Svojim trkama na Kopaonik Openu nisam zadovoljna, jer niko ne moze da prihvati da je ogranicen zdravstveno i fizicki ne spreman, takodje ni poraz se ne podnosi lako. Bila sam spremna na to da nista necu veliko postici i uraditi, tako da sam istrcala i dala svoj maximum ne razmisljajuci mnogo o rezultatu. Kako bih eliminisala taj stres, potrudila sam se da rezultate uopste ne gledam, tako da i ne znam svoje plasmane, a posebno ne vremena zaostatka.
Sto se tice Kopko O-kampa, zadovoljstvo mi je sto smo uspostavili saradnju sa Vojskom Srbije, ucesnici su pruzili maximum na treninzima, njima su pristupali ozbiljno, na obostrano zadovoljstvo smo napravili pomak i napredak u razvoju naseg sporta. Inostranim ucesnicima i nasim momcima Vojske Srbije zelim da im znanje steceno na kampu najbolje posluzi u ostvarenju njihovih ciljeva. Druzenje na kampu je bilo jako lepo, kao i atmosfera medju ucesnicima, medjutim tim trenera u sastavu Jelena Kozoderovic-glavni trener, Sava Lazic i Marija Cosic - tehnicka organizacija odnosno pomocni treneri, ni malo nije dobro funkcionisao. Pojedini cl. tima su se trudili da se to ne primeti a pojedini nisu imali ni kontrolu ni vaspitanje. Naime takozvani šef- Sava lazic koji je sebe tako nazivao, i trazio od starijih od sebe, vojnika vozaca, da mu se tako obracaju- jeste osnivac ideje da kamp uopste nastane, i lice koje je zapocelo izradu treninga, dve nedelje pre kampa on svoj posao nije odradio, na sta je Jelena K. preuzela i odradila vise od 70% posla. S obzirom da jedino ne skolovano lice u timu je bio Sava Lazic, nije stekao uslov za funkcijom direktora na ovom kampu, klub nije zeleo da uzima moju privremenu licencu, jer cu za mesec dana dobiti licencu trenera, pozvana je zena sa iskustvom koja ce ujedno i uputiti nas u rad. Posto svako vuce komplekse iz detinjstva, ja sam dete kojem je otac automehanicar a majka instruktor voznje, logicno je da sam odrasla mazajuci se uljem po kanalu, peruci delove u radionici, i okrecuci volane na autima, nije mi otac direktor banke pa nisam imala zelje da se okrecem u fotelji, jer se nisam kao mala igrala u fotelji. To vam dovoljno govori koliko mladi Lazic nije mogao da podnese da nije šef, samom tom cinjenicom je bio ljut i povredjen, pa je odlucio da se izivljava nad nama. Pre svega obracajuci se vojnicima, majorima i potpukovnicima sa "ti", psovao je svoje clanove tima, mene kao svoju drugaricu i Jelenu zenu stariju od njega svakodnevno pred pripadnicima V.S. Da ne ulazim u psovke, mozete da pretpostavite sta razmazeno dete sve izgovori kad mu ne idete uz dlaku. Lazic je smatrao da je vojna cisterna njegovo licno vozilo koje ga vozi kao direktora a ne vozilo koje se na cilju postavlja kao sredstvo koje sluzi vojsci. Ljuteci se na mene zasto sam pozvala cisternu da dodje na cilj da se vojnici osveze, po njemu sam trebala da pustim vojsku da trazi potoke po sumi da bi pili vodu kao sto su ljudi i otisli da traze, jer cisterna je potrebna Lazicu da ga vozi kroz sumu jer ga bole noge, on je mene u toj ljutnji pozvao psovao mi majku i pitao me sa kojim pravom ja donosim odluke bez konsultacije sa šefom. To je bio okidac losih odnosa. Sledeci incident nastao je kada nam se povredio takmucar iz Belgije, zbog lose mreze nisam uspela da dobijem hitnu niti ikoga drugoga, jedino je Lazicev telefon zvonio, javio se iz cetvrtog puta rekao mi alo jel znas ti sa kim pricas, pokazao nezainteresovanost za problem a za to vreme je pio kafu u centru Kopaonika sa Blazom Maksimovicem. Ja sam preuzela porodicu povredjenog, provela sa njima ceo dan, skupljajuci dokumenta, vodeci ih jer nisu vozaci, i nakon sanirane povrede predala ih povredjenom, nakon toga me je cekao posao skupljanja mojih kontrola koje nisam skupila zbog slucaja ja sam u 19 h uvece otisla u sumu, gde me je uhvatio mrak, jer Lazic nije zeleo da mi pomogne, vec je spavao popodne. Posto nisam stigla da odradim posao uvece, onda sam ustala i ujutru otisla da pokupim kontrole da bi Lazic mogao da ih postavi za trening, cekao me je u cisterni da mu ih predam. Time je pokazao ne saradnju sa svojim timom, sebicnost. Takodje pri pakovanju opreme nije ucestvovao ni jedan dan, dok smo Jelena i ja teglile opremu sa drugog sprata, on je stajao ispred sobe i gledao nas, u pomoc su priskocili Savke i potpukovnik Bukvic, na sta sam ga ja opomenula da je sramota da nam drugi nose opremu on mi je rekao da pusim.. pred tim ljudima koji su ga zacudjeno gledali. Incidenata je bilo jos par, trebao bi mi roman da ih opisem. Zakljucak je da disciplinska komisija kluba treba kazniti ovakav slucaj, a da se Lazicu ukaze strucna pomoc, jer ovi gestovi pokazuju ponasanje koje nije prikladno sportisti, momku od dvadeset godina i studentu. Ja bih pre svega licno trebala da tuzim Lazica zbog priredjenog stresa, napetih situacija,nerviranja i posledica kojima sam zbog toga podlegla. I o tome cu ozbiljno razmisliti, zbog napustenog derista i macevanja sa njim pala sam u dijabeticarsku komu odmah sledeceg dana nakon povratka kuci. Klub sam odmah obavestila da ne planiram vise nikakvu saradnju, ni profesionalan odnos sa njim. Zelim da napomenem da ni u jednom trenutnu nijedna uvreda njemu.nije uzvracena i da nijednom nije bio opsovan i uvredjen sa moje strane.
Sto se tice Kopko O-kampa, zadovoljstvo mi je sto smo uspostavili saradnju sa Vojskom Srbije, ucesnici su pruzili maximum na treninzima, njima su pristupali ozbiljno, na obostrano zadovoljstvo smo napravili pomak i napredak u razvoju naseg sporta. Inostranim ucesnicima i nasim momcima Vojske Srbije zelim da im znanje steceno na kampu najbolje posluzi u ostvarenju njihovih ciljeva. Druzenje na kampu je bilo jako lepo, kao i atmosfera medju ucesnicima, medjutim tim trenera u sastavu Jelena Kozoderovic-glavni trener, Sava Lazic i Marija Cosic - tehnicka organizacija odnosno pomocni treneri, ni malo nije dobro funkcionisao. Pojedini cl. tima su se trudili da se to ne primeti a pojedini nisu imali ni kontrolu ni vaspitanje. Naime takozvani šef- Sava lazic koji je sebe tako nazivao, i trazio od starijih od sebe, vojnika vozaca, da mu se tako obracaju- jeste osnivac ideje da kamp uopste nastane, i lice koje je zapocelo izradu treninga, dve nedelje pre kampa on svoj posao nije odradio, na sta je Jelena K. preuzela i odradila vise od 70% posla. S obzirom da jedino ne skolovano lice u timu je bio Sava Lazic, nije stekao uslov za funkcijom direktora na ovom kampu, klub nije zeleo da uzima moju privremenu licencu, jer cu za mesec dana dobiti licencu trenera, pozvana je zena sa iskustvom koja ce ujedno i uputiti nas u rad. Posto svako vuce komplekse iz detinjstva, ja sam dete kojem je otac automehanicar a majka instruktor voznje, logicno je da sam odrasla mazajuci se uljem po kanalu, peruci delove u radionici, i okrecuci volane na autima, nije mi otac direktor banke pa nisam imala zelje da se okrecem u fotelji, jer se nisam kao mala igrala u fotelji. To vam dovoljno govori koliko mladi Lazic nije mogao da podnese da nije šef, samom tom cinjenicom je bio ljut i povredjen, pa je odlucio da se izivljava nad nama. Pre svega obracajuci se vojnicima, majorima i potpukovnicima sa "ti", psovao je svoje clanove tima, mene kao svoju drugaricu i Jelenu zenu stariju od njega svakodnevno pred pripadnicima V.S. Da ne ulazim u psovke, mozete da pretpostavite sta razmazeno dete sve izgovori kad mu ne idete uz dlaku. Lazic je smatrao da je vojna cisterna njegovo licno vozilo koje ga vozi kao direktora a ne vozilo koje se na cilju postavlja kao sredstvo koje sluzi vojsci. Ljuteci se na mene zasto sam pozvala cisternu da dodje na cilj da se vojnici osveze, po njemu sam trebala da pustim vojsku da trazi potoke po sumi da bi pili vodu kao sto su ljudi i otisli da traze, jer cisterna je potrebna Lazicu da ga vozi kroz sumu jer ga bole noge, on je mene u toj ljutnji pozvao psovao mi majku i pitao me sa kojim pravom ja donosim odluke bez konsultacije sa šefom. To je bio okidac losih odnosa. Sledeci incident nastao je kada nam se povredio takmucar iz Belgije, zbog lose mreze nisam uspela da dobijem hitnu niti ikoga drugoga, jedino je Lazicev telefon zvonio, javio se iz cetvrtog puta rekao mi alo jel znas ti sa kim pricas, pokazao nezainteresovanost za problem a za to vreme je pio kafu u centru Kopaonika sa Blazom Maksimovicem. Ja sam preuzela porodicu povredjenog, provela sa njima ceo dan, skupljajuci dokumenta, vodeci ih jer nisu vozaci, i nakon sanirane povrede predala ih povredjenom, nakon toga me je cekao posao skupljanja mojih kontrola koje nisam skupila zbog slucaja ja sam u 19 h uvece otisla u sumu, gde me je uhvatio mrak, jer Lazic nije zeleo da mi pomogne, vec je spavao popodne. Posto nisam stigla da odradim posao uvece, onda sam ustala i ujutru otisla da pokupim kontrole da bi Lazic mogao da ih postavi za trening, cekao me je u cisterni da mu ih predam. Time je pokazao ne saradnju sa svojim timom, sebicnost. Takodje pri pakovanju opreme nije ucestvovao ni jedan dan, dok smo Jelena i ja teglile opremu sa drugog sprata, on je stajao ispred sobe i gledao nas, u pomoc su priskocili Savke i potpukovnik Bukvic, na sta sam ga ja opomenula da je sramota da nam drugi nose opremu on mi je rekao da pusim.. pred tim ljudima koji su ga zacudjeno gledali. Incidenata je bilo jos par, trebao bi mi roman da ih opisem. Zakljucak je da disciplinska komisija kluba treba kazniti ovakav slucaj, a da se Lazicu ukaze strucna pomoc, jer ovi gestovi pokazuju ponasanje koje nije prikladno sportisti, momku od dvadeset godina i studentu. Ja bih pre svega licno trebala da tuzim Lazica zbog priredjenog stresa, napetih situacija,nerviranja i posledica kojima sam zbog toga podlegla. I o tome cu ozbiljno razmisliti, zbog napustenog derista i macevanja sa njim pala sam u dijabeticarsku komu odmah sledeceg dana nakon povratka kuci. Klub sam odmah obavestila da ne planiram vise nikakvu saradnju, ni profesionalan odnos sa njim. Zelim da napomenem da ni u jednom trenutnu nijedna uvreda njemu.nije uzvracena i da nijednom nije bio opsovan i uvredjen sa moje strane.
Нема коментара:
Постави коментар