Dva bitna dogadjaja za mene se blize, ono sto me ockuje jeste Prvenstvo Srbije na dugoj distanci 24.08.14, i Prvenstvo jugoistocne Evrope od 27.08.14 do 31.08.14 na Fruskoj Gori. Slobodno mogu reci da svoje fizicke pripreme privodim kraju, sto sam uradila do sada pokazace moji rezultati. Od februara meseca do sada moj rezim treniranja odvijao se aktivno. Intezitet treninga pojacan je od pocetka juna, i mislim da se sada nalazi na najvisem nivou. Sve moje trke u ovoj sezoni ukazuju na to da sam uradila dobru platformu za najbitnije dogadjaje koji me ocekuju. Sto se tice tehnicke pripreme, trenutno se nalazim na jako zavidnom nivou, u odnosu na pocetak sezone, moje nesigurne trke na Rajcu i ostalim takmicenjima, radila sam dosta na samopouzdanju u svoje znanje, mogucnosti i sposobnosti. Kopaonik je bio odskocna daska mom samopouzdanju, gde sam se trudila da sebi dokazem neke stvari, te trke su bile jedna velika borba sa samom sobom a ne sa konkurencijom, trenirala sam moju koncntraciju, testirala moju volju, i slobodno mogu reci birala divlje varijante, gde sam pokusavala sebi da dokazem da sam spremna na sve izazove koji me ocekuju. Ono sto mi je sada prioritet jeste da svoj organizam dovedem u stanje mirovanja i odmora, svoju psihu i koncentraciju usmerim na svoje ciljeve. Ciljevi koje zelim da postignem jesu kvalitetno istrcane trke, necu dozvoliti sebi da napravim nijednu gresku na karti, necu dozvoliti sebi da se vucem, znam koliko sam znoja prolila da dodjem do ove forme, i znam da ova zemlja za koju trcim ne zasluzuje moje odustajanje, posustajanje, i pateticno stanje.. Svaka trka bice sacinjena od kvalitetnog tehnickog dela, a nakon toga fizicki pokrivena intezitetom koji moze da prati psihu.. Ne kazem da nemam zelju da kidam, da cepam, imam i to veliku, samo cu tu agresiju ispoljavati na delovima gde je ona potrebna, nece biti zastupljena na pogresnim mestima kao proslih godina. Slobodno mogu reci da ne idem ka medaljama, ukoliko ih zasluzujem one ce meni same doci, ne idem razmisljajuci o plasmanu, idem da pokupim iskustvo koje ce mi biti potrebno narednih godina, idem svesna svoje 22 godine i toga da prvi put trcim za seniorsku kategoriju . Postujem svoju konkurenciju, ali slobodno cu reci da me ona ne zanima, zanima me da ispunim izazov koji je predamnom, i ta sreca i zadovoljstvo kojom cu biti obuzeta ukoliko ispunim svoja moja ocekivanja. Jedino sto cu slaviti bice bitka koju sam dobila nad sobom, ukoliko mi vidite osmeh na licu posle trke znajte da sam se udruzila sa svojim organizamom i savladala umor, ukrotila svoju psihu i usmerila je na pravi put, zavladala svojim znanjem i srodila se sa sumom.. A ukoliko me vidite ne zadovoljnu procitajte ovaj blog i sledece godine ponovo, jer sve sto ne ispunim ove godine, pokusavacu i sledece, nikada necu odustati jer sve ovo radim iz ljubavi prema trcanju, orjentiringu, i sportskom nacinu zivota :)
Нема коментара:
Постави коментар